Бугари поново гласају. Трећи пут ове године бирамо народне посланике. Ови избори имају двоструку тежину, јер данас одлучујемо и ко ће бити шеф бугарске државе наредних 5 година. Међутим, предизборна кампања није успела да јасно одреди послеизборне смернице које ће кандидати за државну власт следити. Недостајала је дебата о политикама у важним за бугарско друштво областима као што су здравство, реформа судства, привреда, дохоци. Многи аналитичари су је оценили као кампању гневних монолога у којој кандидати нису пожелели да воде дијалог међу собом, а главни претенденти уопште се нису укључили у дебате. Да ли ће нас то омести да данас направимо информисани избор?
„Чињеница је да смо навикли да демократију повезујемо са дебатама, са супротстављањем гледишта и расправом о важним темама – наводи социјални психолог доц. Николај Димитров, професор Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ – Међутим, с друге стране чак и у најразвијенијим демократијама политичко навијање је веома слично фудбалском навијању. И број утакмица које ће фудбалски клуб за кога навијају одиграти против другог клуба, и резултати тих утакмица немају никакав значај за навијаче. И у том смислу од предизборних дебата нема баш неке велике користи, јер оне не могу довести до озбиљног померања политичких слојева.“
Можемо рећи да ће данас Бугари гласати или емотивно – за политичку снагу која им се допада и коју подржавају већ годинама, или протестно – у трагању за новим херојем који ће поправити ситуацију у земљи. Али, свакако не смемо заборавити да су ови избори специфични због многих околности повезаних са њим. „Најозбиљнија тренутно је пандемијска ситуација у Бугарској, због које ће свакако многи људи одлучити да не изађу на биралиште и остваре своје право гласа.“ – каже доц. Димитров. Он прогнозира да данас нећемо имати рекордну излазност бирача. У исто време морамо јасно разграничити гласање за народне посланике и гласање за председника Бугарске када је реч о интересовању бирача.
„Они су веома различити у смислу филозофије и привлачења бирача. С једне стране се тврди да би данас одзив бирача могао бити и нешто већи управо зато што се превремени парламентарни избори одржавају заједно са председничким изборима. Председнички избори су традиционално популарнији међу бирачима из низа разлога, од којих је један то што су они у великој мери једини већински избори који Бугарима пружају могућност да препознају себе у једној личности.“
На председничким изборима, када у Бугарској бирамо председника и потпредседника земље, који имају заједничку кандидатуру, данас се морамо определити за једну од 23 кандидатура. Привлачи пажњу велика заступљеност жена. Међу кандидатима за председника Бугарске су 4 жене, а међу кандидатима за потпредседника земље – 14. Како Бугари виде идеалног кандидата за председника?
„На моју велику жалост бугарско друштво је и даље доста традиционално расположено – каже социјални психолог. – И сигурно је да први услов који треба да задовољи кандидат за председника је да буде мушкарац. Друга обавезна ствар је да буде харизматичан. Као треће – мора да буде активан, да има своју позицију без обзира на то како је брани. И у том смислу видимо да многи од кандидата тренутно испуњавају те услове.“
Какав ће бити утицај гласања у иностранству?
„Бугари у иностранству су веома занимљив феномен, који по традицији преврће многа кола која су се упутила према парламенту, посебно последњих година, – наводи доц. Николај Димитров. – Видели смо то и на неколико последњих избора.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: БГНЕС, лична архива
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..