„Ни сам ја изабрао Бугарску, она је мене изабрала!“. Тако почиње своју причу Ирац заљубљен у Чепеларе и Родопе. Његово име је Рејмонд Вилкинсон. Већ 25 година његова судбина је повезана са овим нашим планинским градићем који се претворио у његов дуги дом. Први пут је овде дошао 1996. године заједно са групом у организацији Ротари клуба у његовом родном граду Мојнахану и … заувек се заљубио у Чепеларе. „Ово је мали град, овде се сви знају, влада топла атмосфера. Стекао сам нова пријатељства и решио да купим мали, али удобан стан и да овде живим 6 месеци у години“ – каже Рејмонд – наставник у пензији.
Додаје да се у Чепелареу нашао у космополитској заједници странаца, претежно из Ирске, Велике Британије, Финске … па чак и из далеке Аустралије и Јужне Африке. То су људи који су се веома лако интегрисали у бугарску средину, познају бугарску стварност са свим њеним противречностима. Рејмонд је радознао, воли да путује и да све боље упознаје своју другу домовину. „Путовање је за нас једноставна ствар, јер смо сви ми део ЕУ“ – каже он и додаје:
„Никада нисам имао потребу да овде возим кола, јер је јавни превоз одличан. Имам у виду друмски и железнички саобраћај. Тако да ми није тешко да путујем по земљи. А с обзиром на то да сам пензионер, могу рећи да је код вас много јефтиније него у Ирској што ми пружа могућност да са мојом пензијом овде живим боље него што бих живео у Ирској“.
Као и многи други странци Рејмонд се суочава са језичком баријером. Каже, да је бугарски језик прилично тежак за учење и да није успео да га научи, али зато је у његовом окружењу много Бугара који знају енглески. Поред тога, он се дружи и са срећним страним власницима некретнина код нас који исто као и он уживају у гостопримству становника Родопа и лепоти овог краја. „Осим тога ми – Бугари и Ирци, смо веома слични“, категоричан је Рејмонд Вилкинсон:
„Много волимо да пијемо! Нема везе шта пијемо – виски, пиво, ракију или вино – добро пијемо! Као друго –волимо певати. Бугари певају углавном народне песме, али није им страна ни забавна музика. И ми Ирци смо исти – обожавамо певати. Тренутно у Чепелареу некретнину поседује још двојица мојих суграђана из Монахана. Кад се нас тројица нађемо у друштву мештана, увек је забавно, јер организујемо музичке сесије.“
У летњим месецима у центру Чепелареа Бугари и странци организују заједничке представе. Може се рећи да постоји интензивна културна разменакоја доприноси космополитској атмосфери овог малог бугарског града. Рејмонд се хвали да већ има богат репертоар „песама и игара различитих народа“. По његовим речима, Бугари и Ирци имају још једну заједничку црту:
„Нећемо на спавање! Дуго смо будни – певамо и веселимо се! Постоји једна реч коју ми у Ирској користимо за „забаву, журку“ и то је the craic. Craic је када музика засвира, људи се забављају, уживају у друштву и ћаскају уз пиће. Овде у Чепелареу има много craic!“- каже Рејмонд Вилкинсон и закључује да је у родопском градићу Чепелареу пронашао своју срећу и судбину!
Фотографије: Рејмонд Вилкинсон
Превела: Албена Џерманова
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..