Бугарска престоница Софија је од свог проглашења културним и административним центром земље 1879. године доживела пуно промена у архитектонском погледу. Упркос томе, град је успео да очува свој посебан дух, приче и део кућа својих некада најистакнутијих житеља у два стамбена насеља – ономе иза Централног софијског купатила и Лозенецу који често упоређују са некадашњим париским Монмартром.
Према првим сведочанствима о насељавању стамбеног насеља Лозенец, оно је постало популарно као средиште софијских боема још 1921. године, а такво остаје и у нашим данима. Данас је ово насеље познато и по изузетно високим ценама некретнина, али у ствари, те некретнине у свом већем делу су непроцењиве – не толико због локације, колико због личности које тамо живе и које су некада живеле. Крећемо у шетњу тихим, зеленим уличицама и одједном као да смо у замишљеном времеплову који нас води у године када су овде живели људи који су одиграли значајну улогу у развоју наше земље. Међу њима су писац Елин Пелин, оснивач и први директор Бугарског националног радија Сирак Скитник, глумац Крстјо Сарафов. Њихове куће пројектовали су неки од најпознатијих домаћих архитеката као што су Георги Овчаров и Јордан Миланов. Свако је тежио да буде оригиналан. Зато у стамбеном насељу Лозенец има пуно дивоте – ту су камени барељефи на којима је приказано цвеће, изрезбарени чардаци, симпатичне терасе, прозори необичног облика… У овом насељу налази се и кућа популарне бугарске глумице Адријане Будевске.
У кући у којој је она провела последње дане свог живота данас се окупљају уметници и поштоваоци уметности. Аутентични декор је запечатио богату драматичну прошлост Адријане Будевске- прве бугарске глумице која се усудила да на сцену изађе разголићена.
Саставил: Јоан Колев
Уредила и превела: Албена Џерманова
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..