Синагога у Видину, на северозападу земље, ускоро ће повратити свој некадашњи сјај, али у новој улози – културног центра. Почели су радови на санацији и рестаурацији молитвеног дома који је већ деценијама препуштен немару и пропадању. Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој у износу од око 5 млн евра. Некада су синагогу звали „бели лабуд Дунава“ пошто се та величанствена зграда поред реке још издалека могла видети.
Молитвени дом у Видину представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Ради се о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога. Градња синагоге завршена је за само годину дана (1894), а финансирана је прилозима грађана. Синагога је била активна више од 50 година, показују архивски подаци града Видина. „Након масовног исељавања Јевреја из Видина, после 1949. године је у граду остала мала јеврејска заједница. 50-их година минулог века је зграда уступљена општини Видин. Годинама је молитвени дом коришћен као складиште, а почетком 80-их година је донета одлука да зграда буде претворена у концертну дворану, због добре акустике,“ каже начелник архива у општини Видин Светлана Крстева за Радио Видин – БНР.
80-их година 20. века донета је одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран. Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. Радови на рестаурацији синагоге ће се завршити у октобру 2022. године када ће некадашњи молитвени дом преузети своју нову улогу.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..
На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни форум (27-28. јун) у Националном дворцу културе одржава се на иницијативу потпредседнице земље..
Супротно очекивањима, европски лидери на састанку прошлог понедељка нису успели да постигну консензус о четири главна кандидата за највише функције у ЕУ. Ипак, највероватније ће се то догодити на њиховом следећем састанку у четвртак и петак. Према..
Мађарска је преузела председавање у кључном тренутку за Европску унију, али због забринутости да ће ова земља блокирати или одложити важна питања спољне..
Антон Оруш је 2009. године почео да сакупља техничке предмете који су произведени у Бугарској или су их изумели Бугари. Међу експонатима у његовој збирци..