Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Уметничко-стваралачка радионица помаже у интеграцији жена избеглица у Бугарској

Фотографија: архива

Шарене разгледнице и сувенири од коже, пређе, глине и текстила израђују се у социјалним радионицама организације „Каритас,“ која има дугогодишње искуство у покретању иницијатива за подршку осетљивим групама. Ручно израђене ствари носе једну заједничку поруку – пружити руку подршке, превазићи језичке и културне баријере, побећи из социјалне изолације.

У различитим социјалним центрима у Софији отворене су специјалне стваралачке радионице које су убрзо након тога постале омиљено место за сусрете жена избеглица различитих генерација, које су пронашле уточиште у нашој земљи. Могућност да разговарају, да буду прихваћене у друштву и корисне себи и другима довела их је на ово место где имају прилику да вежбају бугарски језик и науче нешто више о свакодневном животу и традицијама земље која их је примила.

„Драго нам је што жене избеглице социјалне радионице доживљавају као мирну и тиху оазу која им омогућава да изађу из своје изолације. Оне су у Бугарску дошле у различито време, али се осећају подједнако изоловано, а улога радионице је да им пружи могућност да покажу себе и своје вештине,“ каже Софија Бахудејла, преводилац и помоћник људима из осетљивих група у Бугарској. „Језичка баријера је главна препрека на коју наилазимо. Често избеглице покушавају да је саме премосте, говорећи на бугарском језику. Није лако, али се труде, похађају курсеве језика, вредно и упорно вежбају.“

„Пуно ме радује што могу да причам на бугарском, што у тим годинама имам прилику да се упознам са различитим људима – Бугарима и избеглицама,“ рекла је 66-годишња Инам из Сирије, која је у Бугарску дошла пре 6 година.

„На почетку ми није било лако, али сам се временом навикла, упознала сам Бугаре који су веома добри, симпатични и примили су нас раширених руку. У Сирији сам се бавила сличном социјалном делатношћу. Желим да све што сам научила овде пренесем својим унуцима.“

У Бугарску је са породицом дошла и Сиријка Рене. Она има 64 године и такође покушава да научи бугарски језик како би се уклопила у нову средину:

„Већ само учешће у стваралачкој радионици ми даје неку увереност. Ја волим да плетем. Израђујем плетене корпице, правила сам их често у Сирији.“

Поред тога што је одлично место за социјалну адаптацију, у радионици млади људи имају прилику да покажу своје таленте, вештине и способности, сматра 37-годишња Сирин из Палестине. Она има своју страницу на интернету на којој представља своје рукотворине. 

„Добра сам у шивењу – ручном и машинском. Осећам се одлично, волим да учим нове ствари, а и сама средина је веома креативна, присна. Жене које срећем овде доживљавам као старије сестре. Захваљујем се целој екипи,“ рекла је Сирин.  

Саставила: Гергана Манчева

Извор: Програм „Хоризонт“ – БНР, интервју Добринке Добреве

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15