Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Муслимани славе Рамазански бајрам

Фотографија: лична архива

Данас Бугари исламске вероисповести славе Рамазански бајрам који траје три дана – од 13. до 15. маја, и обележава крај месеца Рамазана током којег се муслимани широм света од зоре до заласка сунца уздржавају од јела и пића. Празник почиње бајрам-намазом и јутарњим молитвама у џамијама. Уз богату трпезу обичај је да се данашњи, први дан Бајрама, проводи у кругу породице која се окупља код најстаријих чланова. Обилазе се родбина, пријатељи, комшије и гробови предака.

„Било би ми драго да дођете и осетите дух празника,“ позива нас Фатме Јилдиз из села Краиште крај Благоевграда. „Сви су свечано обучени, одлазе у џамију, након чега обилазе родбину, млађи љубе руку старијим члановима породице, честитају празник и међусобно траже опроштај. Добро је што празник траје неколико дана како бисмо стигли да испоштујемо све чланове породице и пре свега наше родитеље. Углавном млади одлазе код старијих.“

Рамазански бајрам је један од два најважнија исламска празника, други је Курбан бајрам. И пошто су слаткиши, пре свега баклава, неизоставан део Бајрама, у народу је тај празник познат као Шећер бајрам (Слатки бајрам). 

Баклава
„Карактеристична за Благоевградски крај је тзв. турска алва, која се често припрема уочи празника, на дан Арефата. Посебна чар бајрамских дана је празнична трпеза на којој се обично нађу најукуснија слана и слатка јела,“ рекла је Фатме Јилдиз и открила како се спрема турска алва. Главни састојци су зејтин, шећер, брашно и орашасти плодови по избору орах, кикирики, суво грожђе:

„У тигањ сипати уље и ставити да се загреје. Ставити једну већу мрвицу хлеба и чекати док не порумени, што је знак да се уље загрејало. Полако се додаје брашно које се пржи док не постане браон, након чега се додаје врела вода како би се разредила кремаста смеса од уља и брашна. При крају се додаје шећер – што више, то боље. И, наравно, орах, суво грожђе и сл.“

Алва
Ужурбана свакодневица довела је до тога да људи често купују готове слаткише, каже домаћица из Краишта. У њеном селу живе махом муслимани, али у општини Белица, у којој је село Краиште, живи мешовито становништво које празнике прославља заједнички.

„У граду Белици се прослављају сви празници,“ каже Фатме и наставља: „Када је Бајрам суседи хришћани нам честитају празник, а ми њима када је Ускрс, Божић. Људи не треба да се деле по вери и националној припадности – пре свега смо људи, па тек онда верници. То није проблем, напротив – из разноликости се рађа права вера и права суштина човека,“ рекла је Фатме Јилдиз. 

Извор: Радио Благоевград – БНР, интервју Елизабет Александрове

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе:  БГНЕС, Pixabay, лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто Свеправославни сабор треба да се одржи у Софији

Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..

објављено 30.9.24. 11.10
Тим проф. Људмила Вагалинског открио је 20. септембра статуу у античком граду Хераклеја Синтика, а три дана касније и главу скулптуре.

У античком граду Хераклеја Синтика откривен подни мозаик и глава римске статуе

Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..

објављено 23.9.24. 16.51

Конгрес о римским дунавским провинцијама окупиће у Бугарској 85 археолога из целе Европе

Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..

објављено 23.9.24. 07.15