Данас Бугари исламске вероисповести славе Рамазански бајрам који траје три дана – од 13. до 15. маја, и обележава крај месеца Рамазана током којег се муслимани широм света од зоре до заласка сунца уздржавају од јела и пића. Празник почиње бајрам-намазом и јутарњим молитвама у џамијама. Уз богату трпезу обичај је да се данашњи, први дан Бајрама, проводи у кругу породице која се окупља код најстаријих чланова. Обилазе се родбина, пријатељи, комшије и гробови предака.
„Било би ми драго да дођете и осетите дух празника,“ позива нас Фатме Јилдиз из села Краиште крај Благоевграда. „Сви су свечано обучени, одлазе у џамију, након чега обилазе родбину, млађи љубе руку старијим члановима породице, честитају празник и међусобно траже опроштај. Добро је што празник траје неколико дана како бисмо стигли да испоштујемо све чланове породице и пре свега наше родитеље. Углавном млади одлазе код старијих.“
Рамазански бајрам је један од два најважнија исламска празника, други је Курбан бајрам. И пошто су слаткиши, пре свега баклава, неизоставан део Бајрама, у народу је тај празник познат као Шећер бајрам (Слатки бајрам).
„Карактеристична за Благоевградски крај је тзв. турска алва, која се често припрема уочи празника, на дан Арефата. Посебна чар бајрамских дана је празнична трпеза на којој се обично нађу најукуснија слана и слатка јела,“ рекла је Фатме Јилдиз и открила како се спрема турска алва. Главни састојци су зејтин, шећер, брашно и орашасти плодови по избору – орах, кикирики, суво грожђе:
„У тигањ сипати уље и ставити да се загреје. Ставити једну већу мрвицу хлеба и чекати док не порумени, што је знак да се уље загрејало. Полако се додаје брашно које се пржи док не постане браон, након чега се додаје врела вода како би се разредила кремаста смеса од уља и брашна. При крају се додаје шећер – што више, то боље. И, наравно, орах, суво грожђе и сл.“
Ужурбана свакодневица довела је до тога да људи често купују готове слаткише, каже домаћица из Краишта. У њеном селу живе махом муслимани, али у општини Белица, у којој је село Краиште, живи мешовито становништво које празнике прославља заједнички.
„У граду Белици се прослављају сви празници,“ каже Фатме и наставља: „Када је Бајрам суседи хришћани нам честитају празник, а ми њима када је Ускрс, Божић. Људи не треба да се деле по вери и националној припадности – пре свега смо људи, па тек онда верници. То није проблем, напротив – из разноликости се рађа права вера и права суштина човека,“ рекла је Фатме Јилдиз.
Извор: Радио Благоевград – БНР, интервју Елизабет Александрове
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, Pixabay, лична архива
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог..