Напустио нас је цењени филолог, писац, преводилац, публициста и научник Ганчо Савов који је својим радом инспирисао многе генерације слависта. Достојна личност која је снагом духа и оптимизмом пребродила превртљивости судбине, пријатељ који је увек био уз нас кад год нам је било потребно и који нас је својом енергијом бодрио и давао снагу да не посустанемо. Човечан и предусретљив – тако ћемо га памтити.
Ганчо Савов је оставио трајан траг у бугарској славистици кроз своја истраживања јужнословенских књижевности, дугогодишњи преводилачки, пишчев и новинарски рад и кроз посредовање у дијалогу књижевности и култура шароликог јужнословенског подручја.
Ганчо Савов рођен је 1930. године у Дрјанову. Гимназију је завршио у Београду, а високо образовање је стекао на универзитетима у Загребу, Сарајеву и Љубљани. Радио је као уредник у бројним издавачким кућама и новинским редакцијама, био је сарадник Бугарске академије наука. У разним домаћим и страним часописима објавио је више десетина научних, стручних и популарних радова из области јужнословенских књижевности и култура. Био је председник Савеза преводилаца Бугарске и дугогодишњи професор на Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Великом Трнову. Написао је читав низ књига и уџбеника из домена јужнословенских књижевности. За своје преводе дела југословенских писаца на бугарски језик добио је више награда у Србији и Словенији.
С великом тугом, поштовањем и захвалношћу опраштамо се од насмејаног и доброг човека Ганча Савова, чији ћемо животни вихор још дуго осећати!
Вечна му слава и хвала за све што је учинио за нас!
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...