Као и већина манастира у Бугарској, манастир Св. Јована Претече у близини села Градешница, у северозападној Бугарској, има дугу историју пуну драматичних догађаја и обавијену легендама.

Он постоји скоро 11 векова. Био је спаљен и уништен до темеља, да би васкрсао као феникс из пепела. Касније су дошле тешке године атеизма, а у нашим данима је та света обитељ поново пробуђена за духовни живот.

У свом данашњем облику манастирски комплекс постоји од XVII века, али је изграђен на темељима старијег храма с краја Х века, сазнајемо од младог јеромонаха Спиридона, игумана манастира. Према писаним изворима, некада је он био важно средиште са великом манастирском школом, где су се школовали дечаци из околине, каже игуман и додаје:

„Нажалост манастир поред села Градешница није међу познатим манастирима у Бугарској. Више је разлога за то, али ме та чињеница као православног хришћанина растужује. У доба социјализма је манастир коришћен за узгајање коза, био је и Дом одмора, забавни центар итд. Али, хвала Богу, захваљујући напорима и раду, успели смо да светој обитељи повратимо духовни статус и већ скоро две године она функционише као активни мушки манастир са духовним животом и светом литургијом. Свако може да дође, да потражи савет или помоћ од Бога, да се помоли.  Примамо ходочаснике. Свако ко жели може да дође, да преноћи у манастирској ћелији, да учествује у светој литургији или богослужењу и да види како изгледа монашки живот посвећен труду и молитви.“

Постоји легенда која каже да су у време османске владавине Татари запалили манастир у близини села Градешница и побили монахе. Међутим, неколико монаха је успело да се спасе. Сакрили су се у шуми и одлучили да себи направе дрвену колибу у којој ће живети док нађу неко друго погодно место на којем би поново саградили манастир. И тако једног лепог дана, високо у небу, над њиховим главама почео је да кружи орао који је у свом кљуну чврсто држао даску осталу од спаљеног манастира. Орао је пустио даску и она је пала на место где се данас налази манастир. Тачно на месту где је пала даска, у дворишту манастира, налази се култни камен“ – прича игуман. Тако су људи свој нови манастир подигли управо тамо. Као грађевински материјал користили су камење старе римске тврђаве чије су се рушевине налазиле у оближњем месту „Калето“. 

И данас манастир Св. Јована Претече чува сведочанства о својој бурној историји. У његовом дворишту се налази гроб једног од његових главних обновитеља – јеромонаха Артемија Хиландарског.

„С још двојицом монаха он је стигао из манастира Хиландар на Светој гори, који је у оно доба био бугарски, – наставља причу јеромонах Спиридон. – Овде он уводи Светогорски статут који се односи на богослужење и манастирски живот. Артемије Хилендарски је реновирао манастирско крило и цркву, саградио је зимски параклис на другом спрату и много допринео одважности локалног становништва и поштовању цркве. Био је познат и по својој чудесној молитви. Зато су многи људи код њега тражили утеху и помоћ.“

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: Jеромонах Спиридон, iloveBulgaria, лична архива