Као и већина манастира у Бугарској, манастир Св. Јована Претече у близини села Градешница, у северозападној Бугарској, има дугу историју пуну драматичних догађаја и обавијену легендама.
Он постоји скоро 11 векова. Био је спаљен и уништен до темеља, да би васкрсао као феникс из пепела. Касније су дошле тешке године атеизма, а у нашим данима је та света обитељ поново пробуђена за духовни живот.
У свом данашњем облику манастирски комплекс постоји од XVII века, али је изграђен на темељима старијег храма с краја Х века, сазнајемо од младог јеромонаха Спиридона, игумана манастира. Према писаним изворима, некада је он био важно средиште са великом манастирском школом, где су се школовали дечаци из околине, каже игуман и додаје:
„Нажалост манастир поред села Градешница није међу познатим манастирима у Бугарској. Више је разлога за то, али ме та чињеница као православног хришћанина растужује. У доба социјализма је манастир коришћен за узгајање коза, био је и Дом одмора, забавни центар итд. Али, хвала Богу, захваљујући напорима и раду, успели смо да светој обитељи повратимо духовни статус и већ скоро две године она функционише као активни мушки манастир са духовним животом и светом литургијом. Свако може да дође, да потражи савет или помоћ од Бога, да се помоли. Примамо ходочаснике. Свако ко жели може да дође, да преноћи у манастирској ћелији, да учествује у светој литургији или богослужењу и да види како изгледа монашки живот посвећен труду и молитви.“
Постоји легенда која каже да су у време османске владавине Татари запалили манастир у близини села Градешница и побили монахе. Међутим, неколико монаха је успело да се спасе. Сакрили су се у шуми и одлучили да себи направе дрвену колибу у којој ће живети док нађу неко друго погодно место на којем би поново саградили манастир. И тако једног лепог дана, високо у небу, над њиховим главама почео је да кружи орао који је у свом кљуну чврсто држао даску осталу од спаљеног манастира. Орао је пустио даску и она је пала на место где се данас налази манастир. Тачно на месту где је пала даска, у дворишту манастира, налази се култни камен“ – прича игуман. Тако су људи свој нови манастир подигли управо тамо. Као грађевински материјал користили су камење старе римске тврђаве чије су се рушевине налазиле у оближњем месту „Калето“.
И данас манастир Св. Јована Претече чува сведочанства о својој бурној историји. У његовом дворишту се налази гроб једног од његових главних обновитеља – јеромонаха Артемија Хиландарског.
„С још двојицом монаха он је стигао из манастира Хиландар на Светој гори, који је у оно доба био бугарски, – наставља причу јеромонах Спиридон. – Овде он уводи Светогорски статут који се односи на богослужење и манастирски живот. Артемије Хилендарски је реновирао манастирско крило и цркву, саградио је зимски параклис на другом спрату и много допринео одважности локалног становништва и поштовању цркве. Био је познат и по својој чудесној молитви. Зато су многи људи код њега тражили утеху и помоћ.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Jеромонах Спиридон, iloveBulgaria, лична архива
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..