Као и већина манастира у Бугарској, манастир Св. Јована Претече у близини села Градешница, у северозападној Бугарској, има дугу историју пуну драматичних догађаја и обавијену легендама.
Он постоји скоро 11 векова. Био је спаљен и уништен до темеља, да би васкрсао као феникс из пепела. Касније су дошле тешке године атеизма, а у нашим данима је та света обитељ поново пробуђена за духовни живот.
У свом данашњем облику манастирски комплекс постоји од XVII века, али је изграђен на темељима старијег храма с краја Х века, сазнајемо од младог јеромонаха Спиридона, игумана манастира. Према писаним изворима, некада је он био важно средиште са великом манастирском школом, где су се школовали дечаци из околине, каже игуман и додаје:
„Нажалост манастир поред села Градешница није међу познатим манастирима у Бугарској. Више је разлога за то, али ме та чињеница као православног хришћанина растужује. У доба социјализма је манастир коришћен за узгајање коза, био је и Дом одмора, забавни центар итд. Али, хвала Богу, захваљујући напорима и раду, успели смо да светој обитељи повратимо духовни статус и већ скоро две године она функционише као активни мушки манастир са духовним животом и светом литургијом. Свако може да дође, да потражи савет или помоћ од Бога, да се помоли. Примамо ходочаснике. Свако ко жели може да дође, да преноћи у манастирској ћелији, да учествује у светој литургији или богослужењу и да види како изгледа монашки живот посвећен труду и молитви.“
Постоји легенда која каже да су у време османске владавине Татари запалили манастир у близини села Градешница и побили монахе. Међутим, неколико монаха је успело да се спасе. Сакрили су се у шуми и одлучили да себи направе дрвену колибу у којој ће живети док нађу неко друго погодно место на којем би поново саградили манастир. И тако једног лепог дана, високо у небу, над њиховим главама почео је да кружи орао који је у свом кљуну чврсто држао даску осталу од спаљеног манастира. Орао је пустио даску и она је пала на место где се данас налази манастир. Тачно на месту где је пала даска, у дворишту манастира, налази се култни камен“ – прича игуман. Тако су људи свој нови манастир подигли управо тамо. Као грађевински материјал користили су камење старе римске тврђаве чије су се рушевине налазиле у оближњем месту „Калето“.
И данас манастир Св. Јована Претече чува сведочанства о својој бурној историји. У његовом дворишту се налази гроб једног од његових главних обновитеља – јеромонаха Артемија Хиландарског.
„С још двојицом монаха он је стигао из манастира Хиландар на Светој гори, који је у оно доба био бугарски, – наставља причу јеромонах Спиридон. – Овде он уводи Светогорски статут који се односи на богослужење и манастирски живот. Артемије Хилендарски је реновирао манастирско крило и цркву, саградио је зимски параклис на другом спрату и много допринео одважности локалног становништва и поштовању цркве. Био је познат и по својој чудесној молитви. Зато су многи људи код њега тражили утеху и помоћ.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Jеромонах Спиридон, iloveBulgaria, лична архива
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..