Здраво свима!
Ја сам Симеон Крстев, живим у Софији, по занимању сам адвокат. Велико ми је задовољство и част што имам прилику да са вама поделим део лепоте коју сусрећем сваког дана.
Моја љубав према фотографији настала је пре више година а на почетку сам сликао аматерски – цркве, манастире и богослужење, у Бугарској и у иностранству.
Тако се 2013. године родила идеја да направим Фејсбук страницу „Вера, нада и љубав“. Циљ ми је био да људима прикажем лепоту православља, лепе храмове и манастире у Бугарској, богослужења у њима и динамику црквеног живота.
Током година фотографија је за мене постала магија која инспирише, даје крила и пружа другачији поглед на свакодневне призоре и предмете. Она више није само мој хоби.
И управо због те магије сам једног дана после посла направио вечерњу фотографију Народног позоришта „Иван Вазов“ у Софији.
Неочекивано слика је испала лепа и дао сам јој назив „Делићи Софије“. И …. почела је моја незаборавна фото-авантура по Софији. Фотографије објављујем на Фејсбуку.
Софија је диван град, само треба да видимо лепоту која нас окружује.
Трудим се дасвојим фото-апаратом забележим лепоту и магију свакодневних призора, тренутке и пејзаже које већина нас некако и не примећује. Стално журимо, некуд јуримо и често не обраћамо пажњу на нијансе свитања и заласка сунца, на игру светлости и плес сунчевих зрака на фасадама зграда, на прелепе композиције и архитектонска ремек-дела, нити чак на грациозну роду која је сама саградила своје гнездо и брине о својој младунчади.
Сваког дана се дивим шарму наше престонице и њеној лепоти која је у различитим сезонама, па чак и у различитим деловима дана другачија.
Фотографија је уметност која омогућава да преко фотографија дочарамо магију света око нас и да на тај начин инспиришемо и друге људе.
Током година сам постао свестан да није од најважнијег значаја чиме сликамо – старим фото-апаратом, паметним телефоном, професионалним фото-апаратом, дроном или неким другим техничким средством. Најбоље техничко средство је оно које ти је при руци како би ухватио тренутак, а најбоља фотографија јесте фотографија урађена с љубављу, све су остало нијансе.
Желим вам незаборавно путовање по Софији, по нашој земљи па и ван њених граница!
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Симеон Крстев
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..