Све се десило сасвим спонтано. Пре 3 године је Рис Даглас, по савету свог друга, посетио Пловдив. Он је дигитални номад из Велике Британије, живи где год пожели и ради од куће. Каже да је обишао целу Европу, али када је први пут дошао у Бугарску, живот му се преокренуо на 180 степени. „Дошао сам на месец дана, заљубио сам се у ту земљу и … ево мене и данас овде, у Пловдиву, где већ 3 године живим са мојом девојком. И знате – више нисам номад, јер сам се ту настанио за стално“ – каже Рис.
За више десетина хиљада људи Рис је Џамал. Све више људи прати његов канал на You Tube Jamal in BG а са данашњим даном њих је скоро 28 хиљада. Енглез не престаје да са својим пратиоцима дели своју свакодневицу у Бугарској.
„Клима, култура, храна, енергија људи, природа… овде ме све освојило од првог тренутка“, прича Рис/Џамал. Прве утиске о нашој земљи стекао је на Капана фесту у Пловдиву. Каже да се у Бугарској одавно не осећа странцем. Сналази се с бугарским језиком, али се жали да му је граматика тешка, а највећи проблем су му мушки и женски род којих нема у енглеском. На питање да ли га је нешто код Бугара изненадило, он одговара:
„Они су много отворенији од људи на Западу и то ми се допада, јер ценим поштеност. У Великој Британији, рецимо, ми смо лепо васпитани. Стално се захваљујемо, извињавамо, просто не можеш знати шта у ствари мисли твој саговорник. А овде су људи поштени и искрени. Кад им се нешто не допада одмах ти то кажу. Бугари се не осмехују вештачки. Ако су задовољни, одмах се то види, а ако нису – опет. Они показују ко су у ствари… Странцима треба времена да се на то навикну.“
Ипак, није све у Бугарској ружичасто! Џамалу се не допадају неуређена стамбена насеља у градовима. „Све је ишарано графитима и натписима – па зар је тако тешко издвојити мало новца и офарбати те монтажне зграде?“, пита се британски влогер. По њему, међутим, наша земља је идеална дестинација за младе људе који желе да остваре нешто у свом животу. Зато их преко свог влога позива да дођу овде и да се у то лично увере:
„Тренутно ми стиже пуно порука типа: „Бугарин сам. Гледао сам твоје видео-снимке и ево сад намеравам да се из САД вратим у Бугарку“ . Пишу ми и странци из Америке, Немачке, Шведске: „Ћао! Долазим у Пловдив (Велико Трново), јер се селим у Бугарску – успео си да ме убедиш“. То је и циљ мог канала. Он је посвећен мом израстању као личности. Јер ми је Бугарска помогла да постанем добар човек. Хтео бих да наредних 5-6 година вратимо младе, образоване људе у Бугарску. Али и да привучемо странце. И да кажемо: „Користите интернет, своје вештине и све што поседујете – није обавезно потребно живети и радити у Немачкој, Великој Британији или пак Шпанији да би зарадили и напредовали на професионалном плану. Дођите у Бугарску, радите онлајн, будите креативни и успећете! “ – верује влогер Џамал.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Рис Даглас
Живот у иностранству није необичан за нашег сународника Марина Јотова. Слободно можемо рећи да је он својеврсни грађанин света. Има 34 године, а до сада је живео у неколико европских престоница. Тренутно живи и ради у Берлину, али његов животни пут..
Након што је 23 године свог живота посветио Краљевској ратној морнарици, Британац Дарен Картер је 2013. године одлучио да се повуче из војне службе. Признаје да је годинама пливао кроз немирне воде живота, без компаса и путоказа – од посла до..
Casa Bulgara или Бугарска кућа заузима водеће место у кулинарским водичима Сао Паула – највећег града у Бразилу, који има преко 12 милиона становника. Ова бурегџиница постоји већ скоро пола века на истој адреси, а у власништву је 75-годишње Шошане..