6. јануара Бугарска православна црква слави Богојављење. Овај празник симболизује дан када је Свети Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордан. Према Библији, при Исусовом крштењу отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а Дух Свети је у облику голуба сишао са неба над Христову главу. „За православне Бугаре Богојављење поред свега осталог везује се и за откривање највеће тајне хришћанске религије – јављање Бога као Оца, Сина и Духа Светог, као Свете Тројице… Овај тренутак представља објављивање Богочовека и јавно увођење Исуса Христа у спаситељску дужност... Према хришћанској религији Бог је љубав“, изјавио је у интервјуу Радио Бугарској тачно пре 10 година професор филозофије Калин Јанакијев.
Богојављење доноси осећај духовног прочишћења и Божије заштите. У бугарској народној традицији Богојављење се још назива Јордановдан, Водице или Водокршће. Празник се очекује са посебним нестрпљењем, јер се тада завршава један од најтежих периода у години – низ тзв. „некрштених дана“ који падају у време од Божића до Богојављења, а после којих је потребно ритуално прочишћење. За вечеру уочи Јордановдана спремају се посна јела. Незаобилазни део трпезе су проја или кукурузне погачице, сарме од купуса са булгуром, кувано жито, пасуљ, ораси и вино. То је последња вечера у божићно-новогодишњем празничном циклусу, када се трпеза кади тамјаном.
Према предању, у богојављенској ноћи се отвара небо – верује се да се свака жеља може испунити. Такође, верује се да кад се небо отвори, све воде престану да теку и све се умири, након чега вода добија велику очишћујућу моћ.
После свете литургије на Богојављење врши се велико освећивање воде која се по празнику назива Богојављенска водица. Према старој традицији на Богојављење се у реку, језеро или море баца крст а храбри момци и мушкарци скачу у хладну воду да би га извадили. Верује се да ће ономе који први стигне до Богојављенског крста година бити срећна и благодатна.
Град Калофер, на југу Бугарске, на Јордановдан обично освањује уз звуке тапана и гајди. На тај дан се у Калоферу игра чувено мушко коло у леденој реци Тунџа.
6. јануара, на Богојављење, у Софији се одржава стара државна традиција – свечана церемонија освећења војних застава, барјака и застава светиња Војске Бугарске, која датира из времена цара Симеона Великог.
Данас имендан славе Јордан, Јорданка, Божидар, Божидара, Бистра, Богдан, Богдана, Богoљуб, Богoљубa, Богомил, Божан, Божана, Божил, Бончо, Бојан и др.
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС и архива
Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..
Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..
После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..