Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О Бугарима у Албанији на историјском плану и још нечему

Комунистичка власт у Бугарској прокоцкала стратешку шансу да бугарска мањина у Албанији у школама учи и бугарски језик

| ажурирано 1.7.20. 10.33
Фотографија: БГНЕС

1948. године је Бугарска одбила да пошаље професоре бугарског језика у Албанију која је у то време била изложена македонизацији. О овим и другим мање познатим чињеницама прича доц. Спас Ташев у недавно објављеном првом тому монографије „Бугарске заједнице на Западном Балкану. Политички процеси и етнодемографске последице (1913-2019).“ Истраживач пажљиво прати етнодемографске процесе у преко 30 места широм Албаније, у којима се мештани служе архаичним дијалектом бугарског језика.

По завршетку Другог светског рата и смени режима, Бугарска је пропустила историјску шансу да ојача позицију бугарског књижевног језика у деловима Албаније које већински насељавају припадници бугарске мањине. Она је изгубила чак две могућности у периоду када су југословенски емисари покушали да Пиринску Македонију одвоје од Бугарске, а Албанију анексирају.

„Ма колико то чудно било, први отпор међу земљама Балкана политици Југославије пружила је Албанија приликом посете Енвера Хоџе 1947. године Бугарској,“ прича доц. Спас Ташев с Института за истраживање становништва при Бугарској академији наука. „У разговору одржаном у четири ока, Хоџа је предложио да Бугарска пошаље професоре у Албанију. Годину дана касније је Централни комитет Бугарске комунистичке партије одлучио да се одазове овом предлогу, али је у међувремену Трајчо Костов, председник Комисије надлежне за ово питање, пао у немилост због несугласица које је имао са Стаљином и тако је Бугарска пропустила стратешку шансу да афирмише бугарски језик и присуство бугарске мањине у Албанији.“

Према историчару, слање бугарских професора, имало би огромне последице по земље Централног Балкана јер би ова одлука представљала алтернативу македонизацији коју је, кроз покушаје да уведе тзв. македонски језик у школама, спроводила Југославија. Међутим, политичка конјунктура је превагнула и Бугарска је прокоцкала шансу за увођење књижевног бугарског језика у албанским школама. Године 1955. се Албанија још једном обратила Бугарској молбом да бугарској мањини у земљи обезбеди уџбенике. Али се власт и овога пута оглушила на позив Албаније да се супротстави покушајима етничке трансформације Бугара у тој земљи. Тада је у Албанији, на основу преспанског дијалекта бугарског језика и бугарске азбуке, створен региолект који су Бугари у Албанији користили до 1991. године. После промена је у Албанији почео процес буђења бугарске самосвести, тврди доц. Спас Ташев. По његовим речима, Бугари у Албанији никад нису дискриминисани. 1991. године су регистроване прве организације бугарске заједнице, да би само две године након тога у Бугарску дошли први млади Албанци бугарског порекла који су своје школовање наставили на бугарским универзитетима. Тада је, у ствари, почео сврховит процес за званично признавање статуса националне мањине Бугарима у Албанији, који је 2017. године крунисан успехом. Данас је настава на бугарском језику међу приоритетима наших сународника у Албанији – постоје три допунске школе, а око 700 младих људи је факултетску диплому стекло у Бугарској.

За само неколико месеци ће се бугарска заједница у Албанији суочити с новим изазовом – да декларише своје присуство на попису становништва у земљи. Према последњим подацима, тренутно 50.000 људи у Албанији говори бугарски језик. Али хоће ли сви да се изјасне као Бугари на попису становништва, зависи од много тога а посебно од бугарске дипломатије која треба да затражи да албанске власти предузму одговарајуће мере како би се спречили покушаји замене националног идентитета етничких Бугара у Албанији.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Николај Овчаров

У некрополи на Перперикону археолози открили још један гроб „вампира“

Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..

објављено 22.10.24. 12.16

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...

објављено 21.10.24. 12.20
Ромен Гари (1914-1980)

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора.  Једног хладног..

објављено 21.10.24. 11.37