Албански парламент је „обновио историјску правду“ – овим речима је бугарски министар иностраних послова Екатерина Захаријева оценила новоусвојени Закон о заштити мањина у Републици Албанији. Према одредбама овог закона бугарска мањина се сврстава међу осталих осам у земљи – грчку, македонску, влашку, ромску, египатску, црногорску, босанску и српску. Снагом овог Закона у регионима у којима бугарска мањина чини више од 20% становништва, она ће имати право да као службени језик користи свој матерњи језик.
Нацрт закона је поднет на разматрање. У парламентарним одборима су саслушане све стране. Разуме се, највећу полемику изазвале су изјаве представника бугарске мањине, као и оне македонске – објаснио је г. Селим Хоџај – почасни конзул Бугарске у Валони.
Генерални секретар партије Македонска алијанса за европску интеграцију Васил Стерјоски, на пример, је на расправи у парламентарном одбору рекао да „у Преспи, Гори и Голом Брду, за које се тврди да у њима живи бугарска мањина, живи само македонска мањина. А тражење признавања постојања бугарске заједнице део је пројекта „Велика Бугарска“.
Након одржаног гласања у парламенту Закон је добио велику подршку – 102 гласа „за”, 10 „против” и један „уздржан” – наставља г. Хоџај. А најважније је то што су две највеће парламентарне партије – социјалистичка и демократска, постигле пун консензус.
Ова једногласна подршка је занимљива сама по себи, јер је последних месеци рад парламента у Тирани веома отежан због сталног блокирања седница парламента од стране опозиције, при чему у неким тренуцима скоро и да не постоји дијалог.
Било је супротстављања, а највише од стране македонских организација. Подржало их је и неколико историчара који су противници признавања постојања бугарске заједнице, а добили су подршку и грчке партије – рекао је Селим Хоџај. Међутим, најснажнији контрааргумент јесте сама Оквирна конвенција о заштити националних мањина Савета Европе и Резолуција од 15.02.2017, која дефинише појам мањине. Најбитније је самоопредељење људи. Узимају се у обзир још историјске околности и језик одговарајуће заједнице.
Зато је и традиционално толерантно албанско друштво, гледано у целини, позитивно прихватило одлуку народних посланика. По мишљењу почасног конзула Бугарске у Албанији, осим напорног дугогодишњег и сврсисходног рада бугарске дипломатије умногоме су допринела и бугарска удруштва „Наша Гора”у Гори, „Друштво за бугарско-албанско пријатељство” у Корчи и „Просперитет Голо Брдо”. „Својим потписима, које су доставили парламенту, они су се сасвим категорично изјасниликао Бугари. Тамо су представили и званичан документ из 1935. године, из доба краља Зогуа. У њему се наводи 10.958 Бугара“ – рекао је и Хоџај и наставио:
Не може се причати о територијалним претензијама, јер су данас Бугари у Албанији расути по целој земљи. Тачно је да има незадовољних. Али већи део Албанаца има позитиван однос, јер већина етничких група доприноси обогаћивању традиција, обичаја, музике. А то обогаћује албанску културу.
Превод: Албена Џерманова