У колективној свести се појам „археологија“ најчешће повезује са ископавањима и трагањем за благом, обавијеним велом мистерије. Међутим, право благо за археологе су артефакти - делићи слагалице историје који откривају неодгонетнуте тајне наших предака. И мада је финансирање оскудно, сваком годином археолошки пројекти у Бугарској отварају нове занимљиве странице из живота у протеклим миленијумима. Са извесним закашњењем због пандемије Covid 19, истраживања највеће базилике у Родопима из раног хришћанског периода (V -VI век), у Перперикону, се настављају и ове године
„У Перперикону ћемо радити од последње недеље јуна до средине септембра – каже у интервјуу БНР проф. Николај Овчаров. – Што се осталих наших археолошких ископавања тиче, дошло је до неких промена. Истраживање Цитаделе у близини Свиштова, које смо почели прошле године, наставићемо у октобру. Ова археолошка ископавања су ми дала повод да напишем историјско-археолошку књигу "Дракула – бугарска верзија“, која је повезана са Тврђавом у Свиштову.
Мало је оних који знају да су влашке и молдавске војводе, а посебно влашки војвода Влад Цепеш (познат још као Влад Дракула), говорили бугарским језиком као матерњим све до 17. века. И то не кажем да бих се супротставио нашим суседима већ зато што ми, Бугари, морамо знати истину. Веома је важно да археолог буде и добар историчар, да би квалитетно објаснио оно што проналази међу земљиним слојевима. Само археолошке методе нису довољне.“
Истог мишљења је и доц. Бони Петрунова, директор Националнпог историјског музеја, која се нада да ће и ове године добити финансирање пројекта на подручју рта Калијакра, јер су до сада археолошка ископавања тамо веома успешна. Реч је о бившој престоници Деспотовине Добруџе (бугарске државе на северном Црноморју крајем XIV века):
"Последње три године откривено је изузетно богато благо – преко 1.000 предмета, као што су златни и сребрни накит, ковани новац, делови одеће итд. – прича у интервјуу БНР доц. Петрунова. – Пре тога смо нашли и јединствену кинеску копчу израђену од жада која није типична за наше поднебље. А прошле године смо посебно истраживали један од гробова у којем је сахрањен непознати племић. Пронађени су богати загробни дарови међу којима је најупечаљивији масиван златан прстен са натписом „Георгије Велики“. Он је чак боље израђен од прстена цара Калојана.
Овај археолошки налаз је изазвао бројна питања у вези са пореклом тог мушкарца, који је вероватно повезан са деспотом Добруџе Добротицом. Да бисмо стигли до историјских чињеница, радимо са многим другим истраживачима."
И долази најтежи тренутак – састављање слагалице од артефаката тако да би се добила поуздана слика о последњим средњовековним бугарским царствима.
Уредила: Дарина Григорова /интервјуи су дати за програм „Христо Ботев“ БНР/
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: Здравка Маслjaнкова и БГНЕСПре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих градова – Будимпешти, Минхену, Бечу, Стокхолму, Малмеу, Ослу и Паризу. Међутим, након приступања..
Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше црноморске обале. На данашњи дан слави се и храмовска слава цркве Светог свештеномученика Харалампија, коју..
Поводом 125 година од смрти Капетана Петка војводе, у Тополовграду ће 7. фебруара бити откривена спомен-плоча са његовим ликом, преноси БТА. Плочу је општини донирао Наско Гелимачев, а постављена је на постамент у централном делу града.
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..