Необична сахрана леша прободеног раоником пронађена за време ископавања на Перперикону надомак Крџалија.
Снимка: Фотографија:БГНЕС
И овог лета бугарска археологија се састала са вампирима. Почетком септембра екипа проф. Николаја Овчарова је у археолошком комплексу Перперикон у источним пределима планине Родопи наишла на остатке необичне сахране мушкарца око 35 година старости, који је очигледно био објекат паганских обичаја против повампирења. Судећи по пронађеним бронзаним новчићима поред његовог тела, сахрана је из друге половине ХІІІ века. Подсетимо да је прошле године приликом ископавања у манастиру Светих Петра и Павла код Великог Трнова пронађена некропола са остацима човека чије су ноге металним стегама причвршћене уз земљу, а једну стегу открили су и у области срца. На његовом гробу били су стављени и угљенчићи и делови кремена. Према народним веровањима кремен прекида животну везу покојника и живих.
А "вампир" из Перперикона проф. Овчарова је веома сличан Созопољском, који пак је пронађен 2012. године. Заједничко међу њима је да су прободени раоником у области кључњаче. "Свима је нама познат роман Абрахама Стокера о Дракули, исто као и што се у њему дешава. Дракула је из Трансилваније, то је влашки владар Влад Цепеш III из XV века. Знамо такође да је данас цео свет опседнут вампирима. "Сматрам да можемо да искористимо ту тему, свакако, без претеривања, и да покажемо да на наше, поднебљу заиста су се изводили настрани обичаји, који су нарочито интересантни припадницима западних друштава", рекао је истакнути археолог на специјалној конференцији за новинаре. Како би потврдио те своје речи он је испричао о изванредном интересовању за ова открића у Бугарској, које последња два месеца показују међународна штампана и електронска издања.
© Фотографија: БГНЕС
Проф. Николај Овчаров у току ископавања
Ритуале су изводили чланови породице преминулог и према етнографским изворима спровођени су до XIX, па чак и почетком XX века. Нека сујеверја се поштују и дан данас, као например не стављати покојника у светлој соби, пазити да га не прескочи нека животиња, не додавати предмете преко његовог тела, јер ће се тако он повампирити. А приликом сахране прљали су пламеном гроб, везали су ноге и руке мртваца, затрпавали га камењем. "Сличне сахране постоје још из доба праисторије, прецизира Николај Овчаров, али су у Средњем веку оне најкарактеристичније за Балкан. Приликом наших истраживања смо доказали да је око 10 процената средњовековних гробова са неким одступањима управо услед извођења сличних ритуала. Највећа је концентрација таквих гробова у планинским и полупланинским рејонима, мислим на планину Родопи, село Седларе и рејон око града Самокова. То су места где, из једног или другог разлога, хришћанство није пустило дубоке корене.
Данас се у свету посматра нови талас интересовања за "вампире". "Први талас дошао је са Стокеровим романом "Дракула" крајем XIX века, уследио је истоимени филм Франсиса Форда Кополе који је снимљен крајем 90. година прошлог века. А ево сада смо сведоци трећег таласа. "Колико знам, последњих година објављено је преко 50 књига посвећених вампирима, наставља проф Овчаров. То су сујеверја према којима се не можемо озбиљно односити. Али, с друге стране, она имају велику трговинску вредност. Мислим на развој туризма. Људима је све то јако занимљиво и ми треба да максимално искористимо ситуацију", убеђен је археолог проф. Николај Овчаров.
Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Весела Крстева
Последвайте ни и в
Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!
