У овим данима тешке вирусне кризе je све више социолошких истраживања о мишљењу Бугара о ономе што се дешава око њих и са њима. У првом плану су питања која се тичу здравствених проблема и мера владе за ограничавање опсега и ублажавање удара Covid-19.
Људи су забринути не само за своје здравље, већ и за посао, дохотке и могућности имати нормалан живот. Упркос проблемима и нелагодностима које ствара ванредно стање, преко 3/4 грађана одобрава антикризне мере владе, показује истраживање „Галуп Интернешенела“.
Велика већина Бугара сматра да економија улази у тежак период и треба очекивати појаве као што су незапосленост, пад дохотка, тешкоће у обезбеђивању неопходних за живот робе и услуга, мањак лекова итд. Напетост се повећала још више након што је Светска банка изјавила да очекује да се ове године бугарска економија смањи за 3,7%. Истраживање агенције „Тренд“ указује на повећану забринутост за социјалне и економске последице због ситуације око Covid-19, при чему на прво место људи стављају опасност од незапослености.
То је потврдила и министар рада и социјалне политике Деница Сачева, рекавши да је од почетка кризе до краја прошле недеље регистровано 72.000 нових незапослених, а на бирое за запошљавање се сваког дана пријављује око 4.000 нових незапослених. Гугл је израчунао да су се путовања до радног места смањила за 29%. Према истраживању агенције „Тренд“ само 25% испитаника не очекује да криза погоди њихов посао. Исто истраживање показује да 43% очекује смањење дохотка због Covid-19.
Слични у том питању су и закључци агенције „Галуп Интернешенел“, према којимa 1/3 Бугара очекује смањење дохотка после увођења ванредних мера. Скоро 1/4 очекује да се ово деси сасвим ускоро.
Ове тенденције потврђује и социолошка агенција „Афис“, према којој 31% Бугара има катастрофална очекивања и мисли да ће изгубити велики проценат дохотка. 37% очекује да делимично осиромаши, а само 32% не сматра да ће доћи до промене у њиховим дохоцима.
Социолошка истраживања спроводе и организације послодаваца и синдиката, чак и Филозофски факултет Софијског универзитета. Према истраживању Бугарске привредне коморе једва 8% послодаваца је склоно да искористи меру „60/40“, која је и основни инструмент владиног плана за борбу против незапослености, а предвиђа да држава плаћа 60% зараде и доприноса запосленима у компанијама погођеним кризом. У земљи постоји више од 300.000 предузећа, а до краја прошле недеље само 2.016 предузећа са 30.000 радника је показало интересовање за овај план.
Истраживање Конфедерације независних синдиката Бугарске пак потврђује тенденцију да 78% погођених фирми шаље раднике у плаћено одсуство, а 24% на неплаћено одсуство. Раднике отпушта 13%. Збир је већи од 100 јер су током истраживања на нека питања испитаници дали више од једног одговора. Синдикати сматрају да ће од укупно 2.320.000 запослених у земљи до краја године без посла остати више од 300.000 људи. Истраживања филозофа са Софијског универзитета су утврдила да су најчешћа очекивања о последицама кризе (73,2%) та да ће доћи до финансијског и економског колапса на глобалном нивоу.
Да економска ситуација у целом свету није нимало ружичаста потврдила је Бугарка Кристалина Георгијева, директор Међународног монетарног фонда, према којој пандемија корона вируса изазива економску кризу без преседана и захтеваће јак одговор да би се осигурао опоравак. Она је упозорила да „ће се 2020. глобални раст нагло претворити у негативан“, и да ће 170 од 180 чланова ММФ доживети пад дохотка по глави становника.
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: БТА, БГНЕСПетар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..