У овим данима тешке вирусне кризе je све више социолошких истраживања о мишљењу Бугара о ономе што се дешава око њих и са њима. У првом плану су питања која се тичу здравствених проблема и мера владе за ограничавање опсега и ублажавање удара Covid-19.

Људи су забринути не само за своје здравље, већ и за посао, дохотке и могућности имати нормалан живот. Упркос проблемима и нелагодностима које ствара ванредно стање, преко 3/4 грађана одобрава антикризне мере владе, показује истраживање „Галуп Интернешенела“.

Велика већина Бугара сматра да економија улази у тежак период и треба очекивати појаве као што су незапосленост, пад дохотка, тешкоће у обезбеђивању неопходних за живот робе и услуга, мањак лекова итд. Напетост се повећала још више након што је Светска банка изјавила да очекује да се ове године бугарска економија смањи за 3,7%. Истраживање агенције „Тренд“ указује на повећану забринутост за социјалне и економске последице због ситуације око Covid-19, при чему на прво место људи стављају опасност од незапослености.

То је потврдила и министар рада и социјалне политике Деница Сачева, рекавши да је од почетка кризе до краја прошле недеље регистровано 72.000 нових незапослених, а на бирое за запошљавање се сваког дана пријављује око 4.000 нових незапослених. Гугл је израчунао да су се путовања до радног места смањила за 29%. Према истраживању агенције „Тренд“ само 25% испитаника не очекује да криза погоди њихов посао. Исто истраживање показује да 43% очекује смањење дохотка због Covid-19.

Слични у том питању су и закључци агенције „Галуп Интернешенел“, према којимa 1/3 Бугара очекује смањење дохотка после увођења ванредних мера. Скоро 1/4 очекује да се ово деси сасвим ускоро.

Ове тенденције потврђује и социолошка агенција „Афис“, према којој 31% Бугара има катастрофална очекивања и мисли да ће изгубити велики проценат дохотка. 37% очекује да делимично осиромаши, а само 32% не сматра да ће доћи до промене у њиховим дохоцима.

Социолошка истраживања спроводе и организације послодаваца и синдиката, чак и Филозофски факултет Софијског универзитета. Према истраживању Бугарске привредне коморе једва 8% послодаваца је склоно да искористи меру „60/40“, која је и основни инструмент владиног плана за борбу против незапослености, а предвиђа да држава плаћа 60% зараде и доприноса запосленима у компанијама погођеним кризом. У земљи постоји више од 300.000 предузећа, а до краја прошле недеље само 2.016 предузећа са 30.000 радника је показало интересовање за овај план.

Истраживање Конфедерације независних синдиката Бугарске пак потврђује тенденцију да 78% погођених фирми шаље раднике у плаћено одсуство, а 24% на неплаћено одсуство. Раднике отпушта 13%. Збир је већи од 100 јер су током истраживања на нека питања испитаници дали више од једног одговора. Синдикати сматрају да ће од укупно 2.320.000 запослених у земљи до краја године без посла остати више од 300.000 људи. Истраживања филозофа са Софијског универзитета су утврдила да су најчешћа очекивања о последицама кризе (73,2%) та да ће доћи до финансијског и економског колапса на глобалном нивоу.

Да економска ситуација у целом свету није нимало ружичаста потврдила је Бугарка Кристалина Георгијева, директор Међународног монетарног фонда, према којој пандемија корона вируса изазива економску кризу без преседана и захтеваће јак одговор да би се осигурао опоравак. Она је упозорила да „ће се 2020. глобални раст нагло претворити у негативан“, и да ће 170 од 180 чланова ММФ доживети пад дохотка по глави становника.

Превела: Ива Гринко