Затворених иза полицијских кордона, хиљаде људи је у невољи у ромским насељима. „Глад наступа за све више породица које су се нашле у невољи и ипак се не проналази неко адекватно решење њиховог проблема“, тврди проф. Ивајло Трнев, начелник клинике Александровске болнице, председник фондације „Здравствени проблеми мањина“ и члан управног одбора Националне мреже здравствених медијатора.
Изгубили свој посао и скромну подршку рођака гастарбајтера који су се вратили због епидемије корона вируса, много Рома рачуна на пакете са храном које неки приватни добротворац с времена на време шаље у њухово насеље. Међутим, они имају заштитнике – то су њихова сабраћа која их дању и ноћу обилазе како би им казивала да држе чисто, саветовала да не излазе, делила помоћ и како би уписивала њихова имена у спискове људи са великим потребама за помоћи, дезинфиковала јавна места, подизала њихов дух. Више од 200 здравствених медијатора у око 115 општина обављају ову милосрдну делатност за минималну плату коју им локалне власти дају.
„Здравствени медијатори су на предњем фронту - каже проф. Ивајло Трнев. – Они се свакодневно сусрећу са апсолутно свим људима из заједнице и буквално обављају високоризични и апостолски посао. Замислите како је радити у некој маргинализованој средини где су људи очајни и гладни, изгубили су и оно мало што су имали, а ти идеш и кажеш им: „Перите руке и придржавајте се хигијенских услова“. Па они немају ни воде, ни струје.“
За пусте улице у ромским насељима и дисциплину људи који су остали у карантину заслугу имају здравствени медијатори који су информативну кампању провели скоро без личних заштитних средстава, убеђен је лекар. Он је позвао да медијаторе добију финансијску подршку попут медицинара на тзв. првој линији, да општине подржавају њихове активности, а држава да снабдева породице у невољи храном – поготово у местима где нема здравствених медијатора и која су скоро неприступачна.
Од почетка ванредног стања већина ромских насеља је изолована иза контролних полицијских пунктова.
„Веома сам забринут због ових посебних мера информисања и пружања помоћи становницима у ромским насељима – уз учешће полиције, увођење несразмерно рестриктивних мера, стигматизацију Рома и етнизацију епидемије – прокоментарисао је проф. Ивајло Трнев. – На многим местима су оне спроведене упркос томе да су улице у ромским насељима брже остале празне него централне софијске улице. Ево, градоначелник Вршеца је забранио да више од једног члана породице излази ван граница четврти „Исток“, у Казанлуку су затворили све излазе ромске четврти која је окружена бетонским зидом, а у Главиници и другим општинама се од здравствених медијатора тражило да прикупљају потписе људе да су обавештени о епидемији – нешто што се примењује само код Рома.“
Према лекару, који од 1993. обилази ромска насеља и сусреће „много боли, много јада, много сиромаштва“, нека насеља се нису нешто посебно променила.
„Последњи призор који не могу да заборавим јесу слике деце из Николајева која живе у невероватном сиромаштву – каже проф. Ивајло Трнев. – Ромска заједница у граду тренутно је у невољи и општина мора да уложи веће напоре да би помогла породицама. Нико неће веровати да слике ових изузетно сиромашних, изузетно маргинализованих људи долазе из европске земље. Овакве слике се могу видети само у Африци - кажем ово сасвим одговорно.“
Професор се нада да ћемо једног дана, када прође епидемија, постати човечнији. За себе каже да је сакупљач прича о доброти – оних дирљивих које жели да исприча. Као што је прича здравственог медијатора Димитра Миланова из Трна који касно увече седа за шиваћу машину и шије маске за своју сабраћу из ромских насеља.
Превела: Ива Гринко
Фотографиje: лична архиваУ Бугарској се данас не говори о политици, субота је Дан предизборне тишине пред седме узастопне превремене парламентарне изборе у последње три и по године. На Дан предизборног ћутања бирач има прилику, без утицаја споља, да одлучи за кога ће гласати на..
Абдулах Оџалан из затвора предложио мировне преговоре с ПКК Лидера забрањене Курдистанске радничке странке (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију на једном острву код Истанбула, први пут после 4,5 година посетио је рођак, који..
Према подацима Националне организације малих људи у Бугарској, у овој земљи живи око 450 особа ниског раста, укључујући и децу и одрасле. Председник организације Светослав Чернев истиче да су приступачност у јавном простору и доступност јавног превоза..