Затворени систем за наплату путарине у Бугарској стартује 1. марта новим, нижим тарифама о којима су се влада и струковне организације у транспортном сектору споразумеле. „До 12. фебруара трајале су јавне расправе. Очекује се да ће се измене наћи на следећој седници владе након чега ће бити објављене у Службеном гласнику РБ“, изјавио је за Радио Бугарску доц. Георги Балабанов, стручњак из Националне управе за наплату путарине и додао:
„У буџету за 2020. предвиђени приходи од наплате путарине су у износу од 225 млн евра. Овај израчун је направљен пре смањења цена и опсега система за наплату путарине. Анализа транспортног сектора показује да ти приходи могу да буду у износу између 20 и 30 млн евра. Почетком јануара су се влада и струковне организације споразумеле да ће у прва три месеца тарифе бити по сниженој стопи. После тога ће се направити анализа и уколико се констатује да се предвиђени приходи не могу остварити, доћи ће до промене тарифа и опсега система за наплату путарине. Генерално, велики циљ који смо увођењем система за наплату путарине зацртали је да створимо праведни модел наплате и да онај ко оптерећује и руши путеве плаћа више.“
Према речима доц. Балабанова очекивани приходи од наплате путарине и вињета за 2020. износиће око 370 млн евра. Редуковањем опсега система за наплату путарине испало је да ће се плаћати само за ауто-путеве и путеве првог реда, а не и за путеве другог реда за које се плаћало вињетама. Хоће ли ово да натера превознике да пређу на коришћење тих путева како би избегли наплату путарине?
„Заиста су смањивањем опсега система за наплату путарине из њега изостали споредни путеви. По мени, међутим, превозницима је водећа брзина услуге јер је конкуренција код њих велика. Зато очекујем да ће они и даље користити ауто-путеве и путеве првог реда.“
Према Георгију Балабанову не смеју се упоређивати тарифе за наплату путарине у Бугарској са тарифама у другим европским земљама. „Да бисмо тачно упоредили морамо да узмемо у обзир специфичне посебности модела финансирања инфраструктуре у свакој појединој земљи. У земљама са више пореза и већом наплативошћу више средстава се улаже у изградњу и одржавање путева. Често се Немачка даје за пример када се тврди да се тамо плаћа само за ауто-путеве. Али никако не можемо да упоређујемо економију Немачке са економијом Бугарске, односно пореске приходе у обема земљама. У Бугарској је пореска политика створена тако да максимално стимулише бизнис.“
Стручњак из Националне управе за наплату путарине је категоричан да ће сав новац од наплате путарине и вињета бити коришћен једино за изградњу и санацију путева. По њему после увођења система за наплату путарине транзитни саобраћај ће генерисати више прихода.
Јесу ли страхови од драстичног раста цена робе после увођења система за наплату путарине оправдани?
„Ја лично сматрам да је ово спекулисање – каже Балабанов. – С једне стране опсег система за наплату путарине је смањен скоро за пола. С друге стране – тарифе су смањене за 40%. А да не помињемо да постоје читаве области у којима се неће наплаћивати путарина. На пример, у области Смољан, где су путеви искључиво споредни, транспортне фирме неће плаћати путарине. Аутобуси више неће плаћати вињете за ове деонице и зато не би требало да дође до повећања цена. Према анализи Светске банке урађеној на бази старих, већих тарифа, очекује се поскупљење неке масовне робе за 1-2 стотинке, што није фатално.“
У наставку теме следеће недеље очекујте савете и корисне информације за странце и превознике у вези са стартом система за наплату путарине у Бугарској.
Превела: Ива Гринко
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..