Бугарски кавалиста светских размера Теодосиј Спасов је први соло извођач који је наступао на свим континентима. Тренутно је музичар са члановима 28. бугарске научне експедиције на Антарктику, а са њим је и гитариста Христијан Цвјатков.
Инспирисани несвакидашњом лепотом и природом Леденог континента двојица музичара су већ направила 10 нових композиција, међу којима „Плес са пингвинима,“ „Хроми пас,“ „Вучји залив,“ „Могу те вечно чекати,“ „Тигрови Дрејковог пролаза,“ „Жеђ за слободом“ и „Онај ко живи у камењу“ - Living in Stones, овде имамо игру речи пошто се острво на којем се налази бугарска научно-истраживачка база „Свети Климент Охридски“ назива Ливингстон.
8. фебруара, у обновљеној бази шпанских истраживача „Хуан Карлос I“ на Ливингстону одржан је први те врсте концерт на Антарктику. Публика коју су сачињавали шпански и бугарски поларни истраживачи уживала је у импровизацијама шпанског фламенка и бугарског кола. Теодосиј Спасов и Христијан Цвјатков су први музички двојац који је наступио на Леденом континенту и први музичари који су компоновали и снимили музику на том месту. Неколико дана касније су двојица извела концерт пред публиком у антарктичким водама – на броду шпанског истраживачког брода „Есперидес.“
Ево шта је Теодосиј Спасов рекао за БНР пре него што је отпутовао за Антарктик:
„Као да се десило чудо. Сањао сам да одем тамо и свирам пингвинима, ко зна, можда ће им се кавал више допасти него људима. Нико не зна. А можда им се и не свиди. Могуће је да се разбеже главом без обзира тражећи спас у води…
Утисци, осећања и идеје Теодосија Спасова и Христијана Цвјаткова који су настали током дугог путовања од Бугарске до Антарктика и назад, као и приликом посете Чилеу, у леденим водама Дрејковог пролаза и на острву Ливингстон, већ су преточени у музику.
Окружени пингвинима и фокама двојица музичара свирају, а животиње не само што се не плаше, већ пажљиво слушају. Композиције су снимљене диктафоном који, по речима Теодосија Спасова, прави ништа мање квалитетнији снимак од оног у Првом студију БНР.
„Намера ми је да направим албум у који ћу укључити музику, фотографије и видео. Камером ће бити забележен читав процес настанка нових композиција. Урадићемо кратки филм у трајању од 30 минута. Фотографија је за мене хоби тако да планирам да фотоапаратом овековечим све што ми привуче пажњу.“
У мају 1996. године је Теодосиј Спасов учествовао у 50-дневној експедицији на Хималаје а снимио је концерт одржан на највишој тачки света – на врху Калапатар, на надморској висини од 5.350 м, насупрот Евересту. Тај концерт ушао је у Гинисову књигу рекорда, а касније су комади изведени на њему уврштени у албум који је изашао у Бугарској.
„Ова путовања су путовања унутар нас самих,“ каже музичар повлачећи паралелу између Хималаја и Антарктика. „Током дугог преласка имаш прилику да останеш сам са собом. Пратећи колону људи који су ишли стазом од Лукле до Калапатара и до базног кампа, једноставно имаш времена да се препустиш својим мислима.“
О јединствености свог стваралачког подухвата је Теодосиј Спасов рекао:
„Металика је такође имала наступ овде, али без музичке апаратуре како не би узнемиравали људе који су у то време живели тамо. Дакле, ово је, у ствари, први пут да се на Антарктику компонује музика. Вангелис је издао албум под називом „Антарктик“ (1983), али то није албум који је снимљен на Леденом континенту, већ је посвећен њему.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: проф. Христо ПимпиревЊегов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..