"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола Зимбабвеанац, дипломирао је новинарство у Бугарској и њих двоје су заједно отишли у Зимбабве, а касније се настанили у Јужноафричкој Републици. И тамо, неочекивано, Бугарка открива свој неслућени таленат, а у њему – мисију свог живота."
Њено име је Матина Генкова-Мпофу. Аутор је 6 књига за децу које пише на енглеском језику. Једна од њих под називом "Thingamagic" /"Ствар"/ је номинована за јужноафричке књижевне награде 2021. године у категорији "Дечја књига". У њој ауторка доноси причу о животињама којима прети нестанак, а порука књиге је: ма колико били различити, боље је да живимо сви у миру и љубави. Књига је са енглеског преведена на зулу језик и поново номинована, овог пута за превод.
Како је писање ушло у њен живот?
"Никада нисам ни мислила да ћу почети да пишем. У суштини, у мом ужем кругу, мој супруг је био човек речи, а ја – човек логике и математике. Увек сам волела математику. За обоје је био шок када сам почела да пишем", каже Матина и објашњава како се све догодило:
"Када је мој син имао око 3 године (пошто је почео да поставља питања још пре него што је могао да добро говори), мислила сам да морам бити спремна да му објасним зашто споља изгледа другачије и од мене и од свог оца, пошто је из мешовитог брака. Почела сам да тражим књиге по библиотекама, у књижарама, али нисам нашла ниједну која би било шта објашњавала о овоме. Онда ми је пало на памет да чим не могу да нађем такву књигу, можда бих могла да је ја напишем. У почетку уопште нисам знала како да почнем, нисам имала никакву идеју, јер је стварно тешко објаснити малом детету зашто оно споља изгледа другачије од својих родитеља."
Међутим, једног раног јутра на Дан Светог Валентина инспирација је изненада дошла… и светлост дана угледала је прва књига Матине Генкове-Мпофу"Mom, why am I different?" /"Мама, зашто сам другачији?"/, у којој она на приступачан и занимљив начин објашњава зашто чак и чланови исте породице могу имати различиту боју коже. Одговор је дат кроз омиљени напитак деце – исто је као када какао растворимо у води, добијемо смеђу течност, а ако додамо млеко, добија се топла чоколада! "Али акценат књиге није толико на разлици у боји коже колико на томе да није важно како изгледамо, већ је важно да волимо своје родитеље и да нас родитељи воле, као и на томе да је свако од нас другачији и јединствен.", објашњава Матина. "Mom, why am I different?" постаје нови почетак за њу. Књига, написана са пуно љубави, пожњела је успех и поново је издата.
Африка је одмах освојила Матину – људи, природа, заласци сунца: "Имају невероватне заласке сунца. Видиш како се сунце креће и залази за око 15 минута!". Тамошњи живот ју је научио да треба да се фокусира на заиста важне ствари, а не на оне безначајне. На банално питање како се прилагодила сасвим другачијој култури, даје неочекиван одговор, у ствари једноставан и мудар:
"Ја се углавном лако прилагођавам. Истина је да је било неких великих разлика, али сви људи мисле да је њихова култура веома специфична или сасвим другачија. Међутим, многе културе имају много тога заједничког."
Међу стварима које је на почетку веома импресионирају на афричком тлу су дуги поздрави локалног становништва, на пример, рано ујутру. "Зато што могу да трају пола сата па чак и више, зависи од тога колико је људи тамо. Није само ˈДобро јутроˈ. Свака особа поздрави остале са ˈДобро јутроˈ, затим их пита да ли су добро, па да ли су добро спавали, и то може да потраје дуго. Мени је то било јако чудно", објашњава Бугарка.
Иако већ годинама живи у иностранству, Матина не заборавља Бугарску и увек када може, враћа се у домовину да би видела родбину и пријатеље. Бугарска заједница у Јужноафричкој Републици је дивна, веома активна. Наши сународници се редовно окупљају у локалном бугарском клубу да се виде и мало попричају на бугарском језику, да одржавају традицију, а њихова деца за то време похађају бугарску допунску школу "Сунце", одатле могу да позајме и дечју књигу за читање код куће.
"По мом мишљењу, значајно место заузимају рачунари, таблети, паметни телефони. Али ипак, ништа не може да замени осећај држања књиге у рукама и њен мирис. И веома је важно да се малој деци од малих ногу читају књиге, нема везе на ком језику. Волела бих да сачувамо то, да таблети, телефони не замене у потпуности уметничку књижевност, онакву какву је ми знамо из свог детињства.", рекла је на крају сусрета у студију Радио Бугарске Матина Генкова-Мпофу, која у својим књигама на разумљивом језику даје одговоре на тешка дечија питања.
Фотографије: Лична архива
Превела: Албена Џерманова
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..