Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Крупни бугарски бизнисмени у фокусу правосуђа

Говорећи о „бугарским тајкунима“, државни тужилац Иван Гешев је ситуацију сумирао овако: "Нико није недодирљив пред законом. Ко то није видео и схватио, ако прекрши закон сносиће последице и биће изведен пред бугарски суд“.
Фотографија: БГНЕС

После бизнисмена Цветана Василева /власника Корпоративне трговинске банке у стечају, који је оптужен за проневеру скоро 1,4 млрд евра/, „алкохолног“ магната Миња Стајкова /који је осумњичен за почињена кривична дела у нарочито великом износу и коме је одређена мера забране располагања имовином чија се вредност процењује на 70 млн евра/, породице Арабаџијеви /туристичких милионера/ и породице Баневи /богаташа у сфери хемијске индустрије/, на мети бугарског правосуђа је Васил Бошков - један од најпознатијих а можда и најбогатијих бугарских бизнисмена још од почетка транзиције на демократију и тржишну привреду.

Претпоставља се да његово богатство премашује 1 млрд евра. Државни тужилац Иван Гешев је против њега предузео радње непосредно након што је парламенту поднет на разматрање Нацрт закона о изменама и допунама Закона о играма на срећу снагом којих лутрију и инстант-лутрију може да приређује само Државни лото Бугарске. Бошков је до тада управљао великим делом овог бизниса у земљи чији је годишњи промет преко 500 млн евра и није прикрио свој гнев због предложене национализације и монополизације игара на срећу. Он је и фактор у сфери осигурања и грађевинарства. У исто време власник је највеће приватне колекције слика и антиквитета вредних између 200 и 600 млн евра, које тренутно надлежни органи одузимају. Захваљујући његовом спонзорству још увек постоји један од највољенијих фудбалских клубова код нас - „Левски“. У међувремену Бошков је напустио Бугарску, али је пронађен у Уједињеним Арапским Емиратима где је на захтев бугарског тужилаштва и на основу Међународног налога за хапшење ухапшен а сада се очекује одговор на замолницу за његово изручење. На терет бизнисмена се ставља 7 кривичних дела и то: стварање криминалне групе, принуда, уцена, покушај давања мита службеном лицу, навођење на извршење кривичног дела против службене дужности, финансијска кривична дела, утаја пореза. Према тужилаштву, порези и накнаде које његове фирме дугују државној каси износе преко 300 млн евра. Напад тужилаштва на Бошкова је стигао до тамо да је он осумњичен још за умешаност у убиства и за силовање.

Говорећи о „бугарским тајкунима“, државни тужилац Иван Гешев је ситуацију сумирао овако: "Нико није недодирљив пред законом. Ако је у бугарској историји после 1989. године постојао период у којем је било недодирљивих, то је већ прошлост. Бугарска се мења. Ко то није видео и схватио, ако прекрши закон сносиће последице и биће изведен пред бугарски суд“.

Све те спектакуларне акције власти изазивају супротне ставове у друштву. Бугари су у принципу скептични према богатим и убеђени да они своје милионе нису зарадили поштено, и као да одобравају предузете радње против њих. Има међутим и оних који сумњају да ће органи реда успети да се успешно носе са таквим сложеним финансијским и привредним кривичним делима и сматрају да је реч само о новом медијском балону и да се ништа неће променити – на крају крајева криминалци ће остати некажњени.


Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15