Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Учитељица из Хисарје биће лице Бугарске за време Олимпијаде у Токију

Лепа Бугарка, са венцем од ружа, биће лице Бугарске за време Олимпијских игара у Токију. Њена фотографија ће се користити за штампање јубиларне поштанске марке у Земљи излазећег сунца.

Инспирисана сликом познатог нашег сликара Владимира Димитрова – Мајстора, фотографкиња Димитра Лефтерова намерава да направи фото-сесију међу сунцокретима. Међутим, када је упознала свог будућег модела, одлучила је да дочара бугарски ритуал “Берба ружа”. Према традицији, у очи „Бербе ружа“ бира се најлепша девојка која постаје „Краљица ружа“. 

Дечја учитељица из Хисарје Краси Кисјова позира пред објективом одевена у бугарску ношњу. Управо ова фотографија је укључена у изложбу у јапанском граду Мурајама а Димитри Лефтеровој је стигао позив да преко фотографија прикаже лепоту Бугарске.

Домаћини су били толико импресионирани да су одштампали поштанску марку преко које ће шармантна Бугарка представљати нашу земљу за време Олимпијаде.

На фотографији под називом „Берба руже” Краси је у улози берачице руже која позира одевена у аутентичну ношњу из региона града Хисарје – каже Димитра Лефтерова. – Хтели смо да прикажемо један од најпознатијих бугарских симбола – ружу. Јапанци су веома фини људи – теже савршенству и обожавају руже, обожавају цвеће, лепоту жене и природе. Цене оно што ми имамо али не ценимо довољно. У Бугарској има много лепих жена и лепих природних призора. Зато је било сасвим нормално да они изаберу управо Краси – лепу Бугарку која ће представити нашу земљу. 

Одрасла са баком и мајком које су народне певачице, Краси одмалена посећује саборе народног стваралаштва, игра бугарске народне игре и диви се традиционалним бугарским ношњама.

На фотографији сам одевена у народну ношњу састављену од кошуље дугих рукава изнад које иде кратка сукња од памука са црним пругама и наборима на струку – каже Краси Кисјова. – Кошуља је такође од памука а украшена је ручно плетеном чипком. Имам и прегачу од сомота извезену шареним концима, а на струку - и пафте. Ова је ношња ношена до средине 20. века, а типична је за регион Хисарје. Наследила сам је од моје баке и зато ми је посебно драга. Иначе скупљам народне ношње и до сада имам из свих региона Бугарске. 

Како се осећаш у бугарској ношњи?

Када обучем народну ношњу ја се скроз мењам – каже Краси Кисјова. – На фолклорним саборима сусрећем људе одевене у народним ношњама. Прија ми а преко ношње се, у ствари, враћамо и својим коренима. Знамо да су наше баке у израду народне ношње уложиле пуно труда. Ношње сијају украшене традиционалним везом у који су укодирани снови наших бака, симболи за здравље, љубав и берићет.

Краси Кисјова, која поштује традиције, у Хисарји организује бугарски сабор “Хајдук Генчо”, посвећен локалном заштитнику становника за време османске владавине. Сања да посети Јапан и град захваљујући коме ће људи из свих крајева света имати прилику да упознају Бугарску – сунчану и лепу попут њеног лица. Природа у граду Мурајама је слична оној у бугарској Долини ружа и није случајно што се у њему налази један од највећих ружичњака у којој успева и наша ружа дамасцена. За време Олимпијаде у Токију управо у граду Мурајама ће бити смештене бугарске ритмичарке – тамо постоји њихов фан клуб са 400 чланова.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: неке од њих урадио је Димитар Лефтеров а друге су из личне архиве Краси Кисјове


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30