Проблеми са водом у Бугарској постају све озбиљнији. Код становништва испод 7 млн људи за њих 315 хиљада на снази је рестрикција воде. Водоснабдевање је поремећено у 17 области, 40 општина, 12 градова, 160 села. Осим у Пернику, рестрикција струје је уведена и у Ловечу, Тетевену, Плевену, Добричу, Котелу, Омуртагу и др.
Бугарска у принципу нема воде у изобиљу иако је пре свега планинска, а не пустињска земља. Међутим, у последње време климатске промене се све снажније осећају, а пропраћене су оне и поплавама и сушом које ометају нормално и равномерно снабдевање становништва водом. Бугарска је после Исланда на другом месту у Европи по броју минералних извора, али доста њих није погодно за експлоатацију и практично нема никакву улогу у водном билансу наше земље.
Ситуација не би била толико забрињавајућа да губици воде у водоводним системима нису били тако велики. На годишњем нивоу они износе 500 млн кубних метара односно 56% иначе бесплатног природног ресурса од виталног значаја, наводе из Националног завода за статистику и не смањују се већ се сваке године повећавају. У Европи се прихватљивим губитком сматра око 20%.
Најдраматичнија је ситуација у граду Пернику, у близини Софије. Тамо у току 24 часа становници имају воду само неколико сати. Људи пуне пластичну бурад и канистере, сналазе се некако, а влада је због недостатка воде прогласила кризно стање. Акумулација која снабдева град водом је скоро празна, траже се нови извори воде, али је за сада стање заиста кризно. Влада је граду хитно доделила додатних 17 млн евра за спровођење неодложних кризних мера, али очито тај новац неће решити проблем са водом. Потребна су већа улагања у акумулације и водоводни систем. Ако Бугарска своје водоснабдевање и канализацију побољшава досадашњим темпом, биће јој потребно 35 година, како би Бугари имали квалитетну услугу водоснабдевања, сматра Светска банка која је написала Стратегију снабдевања Бугарске водом. Да би изашла на крај са пречишћавањем отпадних вода, да би се смањили губици и повећао квалитет, наредних 10 година потребно је у водовод и канализацију уложити скоро 12 млрд евра, наводе банкари из Вашингтона. Свој допринос решавању проблема има и премијер Борисов, који је лансирао на први поглед доста егзотичну идеју о национализацији свих друштава за водоснабдевање и оснивању једне националне државне компаније за снабдевање водом за пиће становништва целе земље. Опозициона Бугарска социјалистичка партија је са своје стране запретила гласањем о њеповерењу његовој влади. За сада се као реалан корак ка решавању проблема са недостатком новца за инвестиције може оценити једино поскупљење воде широм земље од 1. јануара 2020. године за до 9%, у зависности од насељеног места и региона. Критичари ће рећи да дижу цену нечега што не постоји и у извесном смислу биће у праву. Према заштитнику грађана Дијани Ковачевој, повећање цене, укључујући и у Пернику – граду за који је на снази рестрикција воде, представља неправедан чин према грађанима, јер није фер да људи плаћају више за нешто што не могу користити не по својој вољи.
Проблем има и један други важан аспекат на који подсећају буквално данашњи догађаји. Поред чињенице да нема довољно воде и да се уводи рестрикција, испоставља се да хирдоелектране злоупотребљавају воду. О озбиљности тог проблема говори чињеница да се његовог решавања латио лично премијер Бојко Борисов тако што је министру пољопривреде Десислави Таневој наредио да провери сигнал да је хидроелектрана „Бебреш“ у Ботевграду премашила потрошњу припадајућег обима воде сагласно дозволе коју је издала Дирекција за воду.
Иначе, генерално Бугари нису међу највећим потрошачима воде. Просечна дневна потрошња воде за пиће домаћинства код нас 2018. године је процењена на 99 литара по особи, колика је била потрошња и 2017. Највећа је потрошња воде у Софији - 126 литара по особи дневно и Благоевграду – 117 литара по особи дневно, док најмања је она у Трговишту - 69 литара по особи дневно и Сливену - 70 литара по особи дневно. Поређења ради у Француској она премашује 170 литара по особи дневно док у Швајцарској и Великој Британији износи 160 литара односно 149 литара дневно.
Превела: Албена Џерманова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..