Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас износи нешто изнад 600 евра, а просечна пензија – око 200 евра. Према статистици плате у земљи се повећавају тако да је минимална зарада достигла 280 евра, али у ствари огроман део људи има изузетно ниске дохотке а скоро половина запослених плаћа доприносе за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу. Према последњем истраживању „Евростата“ које цитира сајт „Инвестор“, неједнакост у бугарском друштву у погледу доходака се продубљује и земља је на првом месту када је у питању разлика између доходака најбогатијих и најсиромашнијих чланова друштва. Та разлика расте најбржим темпом у односу на остале чланице ЕУ и са данашњим даном дохоци 20% најбогатијих у земљи су за 8,2 пута већи од оних 20% најсиромашнијих Бугара. Бројке су шокантне и повод су за размишљање и неколико закључака.
Јаз у дохоцима сиромашних и богатих се продубљује и поред чињенице да у Уставу земље стоји да је Бугарска социјална држава. То значи да државна политика у сфери доходака не испуњава један од својих основних задатака да обезбеди грађанима прихватљиве услове за живот. Јер мало ко од око 1 милиона службеника и радника у јавном сектору може рећи да прима пристојну плату. Чак су ових дана медицински радници у државним и општинским болницама активно протестовали тражећи повећање по њима „мизерних“ месечних зарада.
Лепо је што у земљи има људи који примају европске плате и дохотке – они раде, бизнис њихових послодаваца је успешан и профитабилан што гарантује и добро награђивање службеника, инвестирали су на берзи или у друга средства. Ту групу имућних људи чине пре свега запослени у приватном сектору и упркос овогодишњем повећању плата у јавном сектору за 10%, оне су и даље знатно ниже од зарада у приватном сектору.
Међутим, не треба да мислимо да се власт не занима за дохотке становништва. Министар финансија Владислав Горанов је изјавио да је за идућу годину планиран раст од 10% плата у јавном сектору. 2,5 милиона пензионера је у јулу 2019. добило повећање од 5,8%, а у 2020. очекујемо ново повећање – од 6,6%.
У ствари, проблем неједнакости доходака није само бугарски, већ га посматрамо скоро свугде у свету. То забрињава међународне организације какве су ММФ и Светска банка, ЕУ (где 22,5% становништва улази у статистику као „сиромашни“), политичаре, управнике, економисте и социологе. Јер у многим земљама такозвана средња класа, која треба да буде срж модерног друштва, постаје све нестабилнија, на рачун све ширег јаза између имућнијих и инсолвентних становника.
Превод: Александра Ливен
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..