Ових дана министар финансија Владислав Горанов је саопштио да око 193 хиљаде од укупно 3,1 милиона пореских обвезника у Бугарској пријављује месечне приходе који подлежу опорезивању од око 4.600 евра или више. Паралелно с тим просечна плата код нас износи нешто изнад 600 евра, а просечна пензија – око 200 евра. Према статистици плате у земљи се повећавају тако да је минимална зарада достигла 280 евра, али у ствари огроман део људи има изузетно ниске дохотке а скоро половина запослених плаћа доприносе за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу. Према последњем истраживању „Евростата“ које цитира сајт „Инвестор“, неједнакост у бугарском друштву у погледу доходака се продубљује и земља је на првом месту када је у питању разлика између доходака најбогатијих и најсиромашнијих чланова друштва. Та разлика расте најбржим темпом у односу на остале чланице ЕУ и са данашњим даном дохоци 20% најбогатијих у земљи су за 8,2 пута већи од оних 20% најсиромашнијих Бугара. Бројке су шокантне и повод су за размишљање и неколико закључака.
Јаз у дохоцима сиромашних и богатих се продубљује и поред чињенице да у Уставу земље стоји да је Бугарска социјална држава. То значи да државна политика у сфери доходака не испуњава један од својих основних задатака да обезбеди грађанима прихватљиве услове за живот. Јер мало ко од око 1 милиона службеника и радника у јавном сектору може рећи да прима пристојну плату. Чак су ових дана медицински радници у државним и општинским болницама активно протестовали тражећи повећање по њима „мизерних“ месечних зарада.
Лепо је што у земљи има људи који примају европске плате и дохотке – они раде, бизнис њихових послодаваца је успешан и профитабилан што гарантује и добро награђивање службеника, инвестирали су на берзи или у друга средства. Ту групу имућних људи чине пре свега запослени у приватном сектору и упркос овогодишњем повећању плата у јавном сектору за 10%, оне су и даље знатно ниже од зарада у приватном сектору.
Међутим, не треба да мислимо да се власт не занима за дохотке становништва. Министар финансија Владислав Горанов је изјавио да је за идућу годину планиран раст од 10% плата у јавном сектору. 2,5 милиона пензионера је у јулу 2019. добило повећање од 5,8%, а у 2020. очекујемо ново повећање – од 6,6%.
У ствари, проблем неједнакости доходака није само бугарски, већ га посматрамо скоро свугде у свету. То забрињава међународне организације какве су ММФ и Светска банка, ЕУ (где 22,5% становништва улази у статистику као „сиромашни“), политичаре, управнике, економисте и социологе. Јер у многим земљама такозвана средња класа, која треба да буде срж модерног друштва, постаје све нестабилнија, на рачун све ширег јаза између имућнијих и инсолвентних становника.
Превод: Александра Ливен
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази људског ума и срца. Идеја је потекла од Петра Нефтелимова, младог човека који је рођен с церебралном..
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави домаћинства је 2024. г. достигао 12.857 лева, што је за 18,5% више у односу на 2023. г. С друге стране,..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније. Према истраживању Асоцијације индустријског капитала у Бугарској, чак једна трећина анкетираних..
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније...
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази..