Прошла су времена када је Бугарка везла мрачне слике према нејасним, често ручно цртаним обрасцима. „Данас вез напредује огромним корацима. Захваљујући техничком прогресу и Интернету наш поглед на свет постаје све опширнији“ – каже Валентина Георгијева, једна од организаторки Националних сусрета везиља гоблена, који се одржавају сваке године у различитом граду. Ове године Софија је окупила више од 130 гостију. У ствари, њихов број је у сталном порасту, што свакако привлачи све више жена, деце, па чак и мушкараца да се баве тим лепим занатом.
„Сваке године приређује се неколико конкурса – објашњава Јана Танчева. – Ове године један је посвећен одређеним дизајнерима, други је према сликама познатих уметника, а трећи је за декоративни вез.
Преко тих сусрета држимо корак с временом и на њима се усуђујемо да радимо ствари које пре нисмо могле. Свако открива свој стил – од фантастичних јунака до примитивног дизајна.“
Користећи у својим везовима поједине примитивне фигуре, бројеве и слова, први амерички досељеници су преносили своје наслеђе будућим генерацијама.
„То је релативно нова струја у Бугарској, која се још увек тешко прихвата, јер делује наивно, али примитивизам крије много значења, ствара осећај удобности, домаћег комфора – прича о својој пасији Елена Гунчева. – Посебан тренд чини усклађивање различитих врста бодова, па чак и перлица. То вам пружа могућност да стварате, да изразите своју суштину. И бугарске везиље већ осећају лепоту тог веза.“
Савремене везиље користе разноразне врсте и боје тканина, конаца, тракица, каменчића, перлица, као и различите технике.
„Али се увек највише цени лепота. Лепи и сложени везови охрабрују све више људи да испробају непознате технике, које постепено постају јако популарне, на пример попут такозваних „вишебојних гоблена“– истиче Валентина Георгијева.
„То је сасвим посебна тенденција у уметности гоблена – додаје Јана Танчева. – Неколико фирми производи такве дизајне, обично према репродукцијама познатих слика. Новост је да се ради о употреби отприлике 200 боја, схеме тих гоблена су изузетно сложене, исто као и израда. Али на крају добијате праву репродукцију једне лепе средњовековне слике.“
У овом богатству техника препознатљива је и такозвана „мандала“.
„Мандале су посебна врста у свету веза. Посвећене су скоро свим лепим градовима и државама света. Оне су својеврстан спој бројних бодова, који стварају обим, заједно са перлицама, кристалима, концима са металним нитима, ручно бојеним свиленим концима и тако даље – објашњава танчине ту врсту веза Ваља Георгијева.
Велика је срећа за све које стварају лепоту иглом да талентовани домаћи дизајнери раде и квалитетне, ауторске моделе.
„Није их пуно, али се надамо да ће их у будуће бити све више – каже Јана Танчева. – Они стварају у сфери бугарског пејзажа, дочаравају слике познатих наших уметника, што се не може десити у страним фирмама. Други правац чини украс на одећи. Мотиви и стил су препознатљиви и ја се радујем што је у њима акценат стављен на бугарско.“
Озбиљан проблем данас је очување рада домаћих дизајнера, „јер у доба Интернета свако може да скине схему, а ми покушавамо са сачувамо бугарске уметнике и против смо крађе њихових модела“ – подвлачи Јана, а Валентина објашњава:
„За нас је гоблен велика љубав, пасија, ватра и лудило. Из хобија се претворио у искрено пријатељство непознатих људи.“
„За мене то је велики део мог живота. Ми улажемо у гоблене душу, срце и мисао“ – надовезује се Елена, а Јана је категорична:
„Сваке године летвица се диже све више и више. Када видимо нове ствари, нове технике, ми саме покушавамо да себе надскочимо. То је наше лепо и подељено лудило!“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Надя Вътова и Десислава Семковскa
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...