Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Везење гоблена – лепо и подељено лудило

Прошла су времена када је Бугарка везла мрачне слике према нејасним, често ручно цртаним обрасцима. Данас вез напредује огромним корацима. Захваљујући техничком прогресу и Интернету наш поглед на свет постаје све опширнији“ – каже Валентина Георгијева, једна од организаторки Националних сусрета везиља гоблена, који се одржавају сваке године у различитом граду. Ове године Софија је окупила више од 130 гостију. У ствари, њихов број је у сталном порасту, што свакако привлачи све више жена, деце, па чак и мушкараца да се баве тим лепим занатом.


„Сваке године приређује се неколико конкурса – објашњава Јана Танчева. – Ове године један је посвећен одређеним дизајнерима, други је према сликама познатих уметника, а трећи је за декоративни вез.


Преко тих сусрета држимо корак с временом и на њима се усуђујемо да радимо ствари које пре нисмо могле. Свако открива свој стил – од фантастичних јунака до примитивног дизајна.“


Користећи у својим везовима поједине примитивне фигуре, бројеве и слова, први амерички досељеници су преносили своје наслеђе будућим генерацијама.


„То је релативно нова струја у Бугарској, која се још увек тешко прихвата, јер делује наивно, али примитивизам крије много значења, ствара осећај удобности, домаћег комфора – прича о својој пасији Елена Гунчева. – Посебан тренд чини усклађивање различитих врста бодова, па чак и перлица. То вам пружа могућност да стварате, да изразите своју суштину. И бугарске везиље већ осећају лепоту тог веза.“


Савремене везиље користе разноразне врсте и боје тканина, конаца, тракица, каменчића, перлица, као и различите технике.

„Али се увек највише цени лепота. Лепи и сложени везови охрабрују све више људи да испробају непознате технике, које постепено постају јако популарне, на пример попут такозваних „вишебојних гоблена“– истиче Валентина Георгијева.


„То је сасвим посебна тенденција у уметности гоблена – додаје Јана Танчева. – Неколико фирми производи такве дизајне, обично према репродукцијама познатих слика. Новост је да се ради о употреби отприлике 200 боја, схеме тих гоблена су изузетно сложене, исто као и израда. Али на крају добијате праву репродукцију једне лепе средњовековне слике.“

У овом богатству техника препознатљива је и такозвана „мандала“.


„Мандале су посебна врста у свету веза. Посвећене су скоро свим лепим градовима и државама света. Оне су својеврстан спој бројних бодова, који стварају обим, заједно са перлицама, кристалима, концима са металним нитима, ручно бојеним свиленим концима и тако даље – објашњава танчине ту врсту веза Ваља Георгијева.


Велика је срећа за све које стварају лепоту иглом да талентовани домаћи дизајнери раде и квалитетне, ауторске моделе.


„Није их пуно, али се надамо да ће их у будуће бити све више – каже Јана Танчева. – Они стварају у сфери бугарског пејзажа, дочаравају слике познатих наших уметника, што се не може десити у страним фирмама. Други правац чини украс на одећи. Мотиви и стил су препознатљиви и ја се радујем што је у њима акценат стављен на бугарско.“

Озбиљан проблем данас је очување рада домаћих дизајнера, јер у доба Интернета свако може да скине схему, а ми покушавамо са сачувамо бугарске уметнике и против смо крађе њихових модела“ – подвлачи Јана, а Валентина објашњава:


„За нас је гоблен велика љубав, пасија, ватра и лудило. Из хобија се претворио у искрено пријатељство непознатих људи.“

„За мене то је велики део мог живота. Ми улажемо у гоблене душу, срце и мисао“ – надовезује се Елена, а Јана је категорична:


„Сваке године летвица се диже све више и више. Када видимо нове ствари, нове технике, ми саме покушавамо да себе надскочимо. То је наше лепо и подељено лудило!“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Надя Вътова и Десислава Семковскa



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15