Пре више од 100 година учитељ из Видина је напустио учионицу и кренуо да истражи свет. Није имао новца и није могао да купи карту за брод. Али имао је он непоколебљив дух! Понео је са собом мало пртљага и кренуо у обилазак света … пешке.
Ко је тај авантуриста који се ускоро после ослобођења Бугарске од османске владавине усудио да оствари свој сан, за сада остаје тајна. Међутим, Рачо Миланов – познавалац и истраживач Видинског краја је решио да размрси до краја причу на коју је наишао док је по интернету претраживао информације везане за његову Фејсбук страницу “Стари Видин”.
Он је о тој причи сазнао више појединости док је претраживао по страним сајтовима за разгледнице које се нуде на разноразним аукцијама – прича новинарка Ирена Данаилова, која је ангажована за рад с архивама. – Наишао је на разгледницу из 1907. године коју је учитељ потписао. На њој пише да је његов циљ да за 12 година обиђе свет – од 1903. до 1915. Учитељ је на једној другој разгледници са француског сајта написао да ће се његов обилазак света завршити 1913. године. Дотичне разгледнице нису биле адресиране на конкретну особу него их је он остављао у различитим земљама у којима је боравио. Ова прича звучи као фантастика, а можда је и то први Бугарин који је кренуо у обилазак света, при томе без новца у џепу.
Разгледница из 1907. године приказује учитеља у друштву двојице мушкараца. Са фотографије нас гледа стасити мушкарац дуге браде, у високим чизмама. Десном руком је наслоњен на дугу мотку, док у левој држи књигу. На полеђини разгледнице он пише о својој намери да обиђе свет и то на енглеском, немачком, француском и италијанском језику. Једини циљ мог обиласка света је да истражим природу, као и обичаје и правила у земљама кроз које пролазим. Кренуо сам на пут без пара, рачунао сам једино на помоћ поштених људи. Ова разгледница ће послужити као успомена и сећање на мој боравак у вашој земљи. Мој обилазак света ће се завршити 1915. године, пише он и потписује се као Х.Ж.М. Николов, учитељ у Видину, Бугарска.
О авантури Бугарина писао је чак и амерички лист “Вашингтон тајмс”. Године 1908. објавио је чланак са његовом фотографијом. Очито је учитељ из Видина имао солидно образовање и знао неколико страних језика – али где ли је стекао та своја знања, које је предмете предавао и ко је потхрањивао његов сан да обиђе свет?
Са данашњим даном сва та питања остају без одговора – каже Ирена Данаилова. – У архивама Видинске области до сада нисмо успели да пронађемо његово име, нити његове рођаке. Ипак, он се увек потписивао као „учитељ из Видина“, а 1903. године у региону Видина није било пуно учитеља. Имамо наду да ћемо пре или касније успети да разоткријемо мистерију – само морамо да наставимо рад.
Пуно је историјских сведочанстава о древној историји Видина – овде су Римљани изградили античко насеље и дали му име Бононија (лепа тврђава), овде се простире Видинско царство, овде је Османско царство основало важан административни и привредни центар – заједно са Дунавом, чије воде могу свакога пренети у срце цивилизације… Можда је све то одржавало пионирски дух учитеља путешественика.
Године 1900. Видин је имао улогу врата према Европи – ту су стајали сви бродови из Беча, ту су живели високообразовани људи који су ударили темеље Нове Бугарске (после Ослобођења) – прича још Ирена Данаилова. – Видин је и град који је посетио први бугарски егзарх – Антим I, а у њему су боравиле и многе познате у оно време личности. Тако да је сасвим могуће да је управо успон нове државе подстакао учитеља да крене у сањани обилазак света.
Х.Ж.М. Николов је за 3 године и 9 месеци прошао 62.000 км у Европи и Африци. Да ли се тиме завршио његов обилазак света и да ли се он вратио у свој родни град или је наставио путовање по непознатом свету? Шта се тачно десило? Можда ће једног дана архиве открити мистерију. Али и данас је јасно да му је свеопшти занос после ослобођења домовине од турске владавине дао крила да полети према непознатим хоризонтима.
Превод. Албена Џерманова
Фотографије: БТА и @OldVidinДанас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..