Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Варнице севају између власти и бизниса

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Од почетка нове политичке сезоне у септембру бугарске власти су предузеле офанзиву против представника бугарског бизниса који су били осумњичени и оптужени за прање новца, утају пореза, злоупотребу новца из ЕУ фондова, намештање јавних набавки, кријумчарење, илегалну производњу алкохола и цигарета итд.

Први на мети био је један од највећих хотелијера у Бугарској – Ветко Арабаџијев, а после и његова породица и пословни партнери. Сама чињеница да је приликом претреса неких његових хотела у земљи пронађено више од 5 милиона евра у готовини нејасног порекла, изазива довољно сумњи. Док су надлежни органи спроводили истрагу, хотелијер и његова супруга су проводили мирне дане у својој викендици на Азурној обали у Француској. Не зна се где се они сада налазе, али у сваком случају ни су у Бугарској. Истражни органи су убеђени да се породица Арабаџијеви бави незаконитим пословима и да новац који је пронађен у њиховим канцеларијама није поштено зарађен.

После угоститељског сектора дошао је ред на сектор производње алкохолних пића. Власник друге по величини код нас дестилерије, у граду Карнобату, Мињо Стајков је ухапшен након чега је извршен претрес просторија његове фабрике жестоких алкохолних пића и вина ради проналажења доказа о илегалној производњи и утаји пореза. Једна од најистакнутијих пословних дама у Бугарској је да тако кажемо имала више среће – извукла се само са „рутинском“ царинском контролом винарије „Црноморско злато“ /„Черноморско злато”/.

На листи акција државе је и скандал између једне од највећих грађевинских компанија у нашој земљи GP Group и лично премијера Бојка Борисова који је након публикацвија у медијима о злоупотребама новцем из ЕУ фондова наредио да овој компанији буде ускраћено даље извођење пројеката финансираних новцем из Брисела.

Све ове акције власти против претпостављених пракси крупног бизниса супротних закону говоре о томе да у односима између пословних кругова и власти постоје проблеми.

Какви су они, ко их изазива и зашто, да ли су заиста извршена јавно оглашена кривична дела, није сасвим јасно са данашњим даном. Међутим, јасно је да пооштравање мера против сиве економије, корупције, злоупотребе и преваре тренутно побољшава имиџ владајуће гарнитуре. У Бугарској нико не воли успешне и богате људе, при чему преовлађује став да њихово благостање није резултат поштеног рада. Са ове тачке гледишта свакако треба повећати рејтинг власти. Међутим, друго је питање да је и раније било скандала ове врсте, оптужби, хапшења, претреса, заплена, али и дан данас нико од великих бизнисмена није осуђен. Није случајно што Брисел сматра да је једна од најслабијих страна Бугарске судство, јер се не може рачунати да ће тешки случајеви бити истражени и до краја расплетени, да ће починиоци кривичних дела бити изведени пред лице правде и осуђени сагласно закону. Бугарској је потребан поштен, отворен бизнис који поштује закон, али и бизнису су потребни стабилност и поштовање од стране власти.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Евтим Милошев и Симонида Кордић

На пролеће се уводи авио-линија Софија – Подгорица

Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..

објављено 22.10.24. 09.19

Бугарска повећала извоз кукуруза и сунцокрета у Кину

Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..

објављено 21.10.24. 11.32

Након ажурирања података, повећан БДП Бугарске за 2023. годину

БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..

објављено 18.10.24. 13.15