Од почетка нове политичке сезоне у септембру бугарске власти су предузеле офанзиву против представника бугарског бизниса који су били осумњичени и оптужени за прање новца, утају пореза, злоупотребу новца из ЕУ фондова, намештање јавних набавки, кријумчарење, илегалну производњу алкохола и цигарета итд.
Први на мети био је један од највећих хотелијера у Бугарској – Ветко Арабаџијев, а после и његова породица и пословни партнери. Сама чињеница да је приликом претреса неких његових хотела у земљи пронађено више од 5 милиона евра у готовини нејасног порекла, изазива довољно сумњи. Док су надлежни органи спроводили истрагу, хотелијер и његова супруга су проводили мирне дане у својој викендици на Азурној обали у Француској. Не зна се где се они сада налазе, али у сваком случају ни су у Бугарској. Истражни органи су убеђени да се породица Арабаџијеви бави незаконитим пословима и да новац који је пронађен у њиховим канцеларијама није поштено зарађен.
После угоститељског сектора дошао је ред на сектор производње алкохолних пића. Власник друге по величини код нас дестилерије, у граду Карнобату, Мињо Стајков је ухапшен након чега је извршен претрес просторија његове фабрике жестоких алкохолних пића и вина ради проналажења доказа о илегалној производњи и утаји пореза. Једна од најистакнутијих пословних дама у Бугарској је да тако кажемо имала више среће – извукла се само са „рутинском“ царинском контролом винарије „Црноморско злато“ /„Черноморско злато”/.
На листи акција државе је и скандал између једне од највећих грађевинских компанија у нашој земљи GP Group и лично премијера Бојка Борисова који је након публикацвија у медијима о злоупотребама новцем из ЕУ фондова наредио да овој компанији буде ускраћено даље извођење пројеката финансираних новцем из Брисела.
Све ове акције власти против претпостављених пракси крупног бизниса супротних закону говоре о томе да у односима између пословних кругова и власти постоје проблеми.
Какви су они, ко их изазива и зашто, да ли су заиста извршена јавно оглашена кривична дела, није сасвим јасно са данашњим даном. Међутим, јасно је да пооштравање мера против сиве економије, корупције, злоупотребе и преваре тренутно побољшава имиџ владајуће гарнитуре. У Бугарској нико не воли успешне и богате људе, при чему преовлађује став да њихово благостање није резултат поштеног рада. Са ове тачке гледишта свакако треба повећати рејтинг власти. Међутим, друго је питање да је и раније било скандала ове врсте, оптужби, хапшења, претреса, заплена, али и дан данас нико од великих бизнисмена није осуђен. Није случајно што Брисел сматра да је једна од најслабијих страна Бугарске судство, јер се не може рачунати да ће тешки случајеви бити истражени и до краја расплетени, да ће починиоци кривичних дела бити изведени пред лице правде и осуђени сагласно закону. Бугарској је потребан поштен, отворен бизнис који поштује закон, али и бизнису су потребни стабилност и поштовање од стране власти.
Превод: Албена Џерманова
БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..
Државни гасни оператер „ Булгаргас“ ангажовао је правног консултанта за заштиту интереса бугарске компаније по уговору закљученом с турском државном компанијом „Боташ“ о складиштењу и снабдевању природним гасом. У складу с уговором, „Боташ“ ће до..
Тајвански технолошки гигант преговара о изградњи велике производне базе на територији Економске зоне Тракија, код Пловдива. Ово је саопштио министар за иновације и раст Росен Карадимов, који се упознао са током радова на изградњи неколико великих..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..