Као мала се сликала са медаљама олимпијског шампиона у троскоку Христа Маркова и сањала о сличном успеху. А у тренуцима одмора – далеко од спортских сала, читала је Александра Диму обећавајући себи да ће једног дана открити тајне Париза.
Елизабет Паисијеву смо видели међу волонтерима на Светском првенству у ритмичкој гимнастици у Софији. До пре десет година је и сама с узбуђењем излазила пред публику која ју је поздрављала френетичним аплаузом, а овога пута је изабрала емоције „иза завеса.“
Са само 14 година је Елизабет постала „златна девојка“ (као што зову бугарске гимнастичарке због бројних златних медаља којим су се окитиле), а у наредних осам година је поносно носила „ту титулу.“ Учествовала је на две олимпијаде – у Атини и Пекингу, неколико светских и европских првенстава, бројним светским куповима. Освојила је укупно 75 медаља у изразито субјективном спорту у којем судије увелико одлучују о исходу такмичења.
Последњих година се предузима много тога како би се наш правилник променио, а циљ свих тих промена је да се избегне субјективизам у оцењивању, каже она и додаје да Рускиње увек уживају већу подршку.
Мислим да Бугарке не знају како да изађу на крај са стресом због чега се не могу квалитетно представити, ма колико се припремале и трудиле, каже Елизабет Паисијева. Све такмичарке су веома талентоване и надамо се да ћемо их чешће виђати на победничком постољу. Ово светско првенство на којем су оне освојиле златну, сребрну и бронзану медаљу било је једна добра вежба, припрема за олимпијаду у Токију.
Пошто је Елизабет, како сама каже, била несташна девојчица која се тукла са дечацима, мајка јој је одлучила да је одведе у спортску салу. Недуго после тога је она постала најмлађа гимнастичарка на светском првенству.
Заиста сам била најмлађа учесница на првенству у Мадриду, али то никад нисам доживела као нешто страшно, сећа се Елизабет. Ово нам је посао, од јутра до мрака смо у сали и гимнастика постаје наш живот. У ствари, ми смо као мали војници који у рат крећу како би заштитили свој труд а и онај свог тренера и, наравно, да на најбољи могући начин представе своју земљу. Сећам се да сам тада задобила тешку повреду стопала, а нога ми је била скоро па сломљена, кост ми се истањила. Али сам себи рекла да морам стиснути зубе јер смо се тада бориле за медаљу у тимском раду и знала сам да велики спортисти пролазе кроз тешкоће што их чини бољим и јачим.
Елизабет се нашла пред великим изазовом на светском првенству у Будимпешти када је Симона Пејчева осумњичена за допинг због чега је на плећа Елизабет пао велики терет – да постане лидер тима који се борио за две олимпијске квоте. Елизабет је успешно обавила поверени задатак и освојила своју најскупоценију медаљу – бронзу у вежбама са траком. Данас Елизабет живи као у бајци – припрема мале гимнастичарке у Паризу, усавршава своје вештине у савременом плесу, учествује у тренинг камповима широм света, а кроз прозоре свог стана види Ајфелов торањ.
У ствари, то је дуга прича, присећа се Елизабет Паисијева. Док сам се активно такмичила, увек сам говорила како никад нећу живети у иностранству, нити ћу бити тренер. Али као што нас живот учи: никад не кажи никад. Још као ученица четвртог разреда ја сам прочитала роман „Краљица Марго“ Александра Диме и тада сам се заљубила у Париз. Често сам се шалила да бих волела да једног дана живим преко пута Ајфеловог торња. И ето, остварила сам свој сан. Париз је за мене најлепши град на свету, без обзира на то што обожавам Софију. Француска престоница плени архитектуром и историјом, а поред тога се у њој стално дешава нешто занимљиво.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
Најбољи бугарски тенисер Григор Димитров је номинован за АТП престижно одликовање за спортско понашање. За награду, која носи име легендарног шведског тенисера Стефана Едберга, такмичи ће се још Карлос Алкарас из Шпаније, Каспер Руд из..
На првом Бургаском полумаратону, који ће се одржати ове недеље, 24. новембра, учествоваће 1.000 учесника. Манифестација ће окупити аматере и професионалце различитих узраста који ће се такмичити на три дистанце – 1 км, 10,5 км и 21 км...
У последњем колу групне фазе Лиге нација фудбалска репрезентација Бугарске није успела да савлада Белорусију. Утакмица у Софији је завршена нерешено – 1:1 и тако ће наша репрезентација у пролеће идуће године играти у баражу за пласман у Б дивизију...