Профит 26 банака и филијала страних банака у земљи је у првих осам месеци године премашио психолошку границу од милијарду лева, тј. 556 милиона евра. Ово је велики износ не само за Бугарску, него и за европски контекст. А још упечатљивији је раст који је профит банака забележио у односу на претходну годину – од читавих 20%. Уколико будемо наставили с бројкама, можемо споменути, поређења ради, да годишњи профит 17 највећих компанија у земљи износи 724 милиона евра. И још један банкарски рекорд – активе финансијских институција су такође прешле праг од 100 милијарди лева (51 млрд евра). Како би слика била потпуна, можемо успут поменути да су и депозити у банкарском систему забележили раст и достигли 26 милијарди евра!
Све те цифре указују на једну ствар – финансијски сектор у Бугарској је у одличној форми. Али је то само последица и новчани израз просперирајуће економије Бугарске и побољшања финансијског стања грађана. Расте број људи који имају новца не само за основне потребе, већ и за уштеду. Овде је место да се истакне да су и јавне финансије земље у врло добром стању а обећавају да годину заврше вишком од око милијарду евра.
Финансијски резултати банака у Бугарској су још значајнији ако се имају у виду готово нулта каматна стопа на депозите (испод 1%) и релативно ниске камате на хипотекарне кредите (око 3-4%). У принципу, банке зарађују управо од камата на кредите. Када су каматне стопе ниске, задатак постаје компликованији и банкари своје напоре усмеравају на повећање обима кредита којим би надокнадили губитак прихода од ниских камата. И бугарски банкари раде управо то – статистика показује да су одобрени зајмови порасли на 32 милијарде евра.
Све то звучи још охрабрујуће пре предстојеће провере банака у Бугарској коју ће извршити Европска централна банка. То се ускоро треба догодити –Бугарска је већ званично изјавила да до следећег лета жели да уђе у ЕРМ-2, тј. чекаоницу за зону евра. Нити власти, нити банкари се плаше стрес-тестова, јер су 2017. године успешно прошли сличну серију провера коју је спровела Бугарска народна банка.
Све што смо до сада навели о банкарском сектору Бугарске не треба схватати као ружичасту слику о финансијској реалности. Истина је да банке имају проблеме и то велике. Реч је пре свега о тешко наплативим кредитима који чине око 10% њихових актива. Такви кредити у већини случајева не само што не доносе приходе, већ представљају опасност по стабилност банака. Стога банке понекад уступају неке сумњиве кредите – продају их другим финансијским институцијама по ценама испод реалне вредности зајмова. Ових дана је управо то учинила највећа банка у земљи која је продала проблематичне кредите укупне вредности 250 милиона евра.
Дакле, бити власник банке у Бугарској је уносан бизнис. Али има експерата и посматрача који сматрају да су банкарском сектору земље потребне консолидација и концентрација, тј. смањење броја банака. Истиче се да је за земљу чије становништво броји око 7 милиона људи, који су скромних финансијских могућности, 26 универзалних банака сувише много, тржиште је „раскомадано“ и не профитира довољно.
Астрономски раст профита изгледа да није довољан овим стручњацима који се чврсто залажу за консолидацију банкарског тржишта. Очигледно сличне тврдње имају и извесну заснованост – у последње време је склопљено неколико уговора о спајању и преузимању. Друга ствар која позитивно утиче на банкарски сектор земље јесте чињеница да већину финансијских институција у земљи контролишу стране банке мајке, углавном из земаља ЕУ. И заиста, у земљи послују француске, грчке, италијанске, белгијске и друге банке. Већина њих је у земљама чланицама зоне евра и то ће свакако одиграти позитивну улогу кад Бугарска крене да уводи евро. Дакле, у банкарском окружењу засада влада оптимизам што потврђује да што се финансија тиче, Бугарска нема проблема. Она је једна стабилна земља која заслужује поверење.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваМинистар енергетике Жечо Станков састао се у Вашингтону са Лауром Лохман, вршиоцем дужности помоћника државног секретара САД за енергетику. Главна тема разговора била је изградња вертикалног гасног коридора који би омогућио разноврсне и стабилне..
Вредност извезене робе из Бугарске у земље ван Европске уније у 2024. години износи 30,1 милијарду лева, што представља пад од 5,1% у односу на претходну годину, показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Главни трговински партнери Бугарске..
Министар енергетике Жечо Станков борави у радној посети САД, где учествује на шестом Делфи економском форуму у Вашингтону. У оквиру програма, Станков ће присуствовати дискусији на високом нивоу о новој мапи енергетске дипломатије, састати се са..
Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави..
Бугарски бизнис налази се пред озбиљним изазовима након што су САД, одлуком председника Доналда Трампа, увеле нове царине на робу из Европске уније...
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази..