Профит 26 банака и филијала страних банака у земљи је у првих осам месеци године премашио психолошку границу од милијарду лева, тј. 556 милиона евра. Ово је велики износ не само за Бугарску, него и за европски контекст. А још упечатљивији је раст који је профит банака забележио у односу на претходну годину – од читавих 20%. Уколико будемо наставили с бројкама, можемо споменути, поређења ради, да годишњи профит 17 највећих компанија у земљи износи 724 милиона евра. И још један банкарски рекорд – активе финансијских институција су такође прешле праг од 100 милијарди лева (51 млрд евра). Како би слика била потпуна, можемо успут поменути да су и депозити у банкарском систему забележили раст и достигли 26 милијарди евра!
Све те цифре указују на једну ствар – финансијски сектор у Бугарској је у одличној форми. Али је то само последица и новчани израз просперирајуће економије Бугарске и побољшања финансијског стања грађана. Расте број људи који имају новца не само за основне потребе, већ и за уштеду. Овде је место да се истакне да су и јавне финансије земље у врло добром стању а обећавају да годину заврше вишком од око милијарду евра.
Финансијски резултати банака у Бугарској су још значајнији ако се имају у виду готово нулта каматна стопа на депозите (испод 1%) и релативно ниске камате на хипотекарне кредите (око 3-4%). У принципу, банке зарађују управо од камата на кредите. Када су каматне стопе ниске, задатак постаје компликованији и банкари своје напоре усмеравају на повећање обима кредита којим би надокнадили губитак прихода од ниских камата. И бугарски банкари раде управо то – статистика показује да су одобрени зајмови порасли на 32 милијарде евра.
Све то звучи још охрабрујуће пре предстојеће провере банака у Бугарској коју ће извршити Европска централна банка. То се ускоро треба догодити –Бугарска је већ званично изјавила да до следећег лета жели да уђе у ЕРМ-2, тј. чекаоницу за зону евра. Нити власти, нити банкари се плаше стрес-тестова, јер су 2017. године успешно прошли сличну серију провера коју је спровела Бугарска народна банка.
Све што смо до сада навели о банкарском сектору Бугарске не треба схватати као ружичасту слику о финансијској реалности. Истина је да банке имају проблеме и то велике. Реч је пре свега о тешко наплативим кредитима који чине око 10% њихових актива. Такви кредити у већини случајева не само што не доносе приходе, већ представљају опасност по стабилност банака. Стога банке понекад уступају неке сумњиве кредите – продају их другим финансијским институцијама по ценама испод реалне вредности зајмова. Ових дана је управо то учинила највећа банка у земљи која је продала проблематичне кредите укупне вредности 250 милиона евра.
Дакле, бити власник банке у Бугарској је уносан бизнис. Али има експерата и посматрача који сматрају да су банкарском сектору земље потребне консолидација и концентрација, тј. смањење броја банака. Истиче се да је за земљу чије становништво броји око 7 милиона људи, који су скромних финансијских могућности, 26 универзалних банака сувише много, тржиште је „раскомадано“ и не профитира довољно.
Астрономски раст профита изгледа да није довољан овим стручњацима који се чврсто залажу за консолидацију банкарског тржишта. Очигледно сличне тврдње имају и извесну заснованост – у последње време је склопљено неколико уговора о спајању и преузимању. Друга ствар која позитивно утиче на банкарски сектор земље јесте чињеница да већину финансијских институција у земљи контролишу стране банке мајке, углавном из земаља ЕУ. И заиста, у земљи послују француске, грчке, италијанске, белгијске и друге банке. Већина њих је у земљама чланицама зоне евра и то ће свакако одиграти позитивну улогу кад Бугарска крене да уводи евро. Дакле, у банкарском окружењу засада влада оптимизам што потврђује да што се финансија тиче, Бугарска нема проблема. Она је једна стабилна земља која заслужује поверење.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДржавни гасни оператер „ Булгаргас“ ангажовао је правног консултанта за заштиту интереса бугарске компаније по уговору закљученом с турском државном компанијом „Боташ“ о складиштењу и снабдевању природним гасом. У складу с уговором, „Боташ“ ће до..
Тајвански технолошки гигант преговара о изградњи велике производне базе на територији Економске зоне Тракија, код Пловдива. Ово је саопштио министар за иновације и раст Росен Карадимов, који се упознао са током радова на изградњи неколико великих..
У септембру је инфлација у земљи нагло успорила на 1,2% са 2,1 одсто у августу и достигла најнижи ниво од марта 2021. године, показују подаци Националног завода за статистику. У односу на август забележена је дефлација од 1%, након што је у августу..