Како је био организован живот људи у доба раног неолита? И како су они гледали на свет око себе? Одговоре на та питања радознали љубитељи историје ће пронаћи у посетилачком центру који ће идуће године отворити врата код неолитског насеља „Слатина“ у Софији. О постајању насеља постало је познато 1958. године, али је његово истраживање започело 27 година касније од екипе научника под руководством археолога Васила Николова. Нешто касније рад на објекту је био прекинут, али је 2013. године обновљен и наставља се и дан данас.
„Насеље „Слатина“ једно је од најранијих насеља земљорадника и сточара у Европи – прича археолог. – Они су се доселили на територију Југоисточне Европе (Источни Балкан, Тесалија и Централни део Предње Азије) крајем 7 – почетком 6 миленијума пре наше ере, а одатле су кренули ка Европи. То је утврђено помоћу усавршене последњих година радиокарбонске методе која одређује старост у границама тачности од ±5 година – наставља проф. Николов и прецизира: Површина насеља износила је око 3.000 ари. Живот тамо се наставио више од 500 година. У то доба људи су насељавали различите делове тог предела, јер су им куће од дрва и глине опстајале максимум 60-70 година. Оне су „умирале“ симболично – спаљиване и сахрањиване, али су се одмах у близини градиле нове. И тако је ишло из генерације на генерацију.“
1985. године је истражена једна од кућа импресивних димензија – на површини од 117 квадратних метара. Касније археолози су пронашли још већу кућу од 147 квадратних метара, а тренутно истражују стамбену грађевину за коју се претпоставља да има површину од око 300 квадратних метара.
„У тим кућама је било неколико просторија, – прича даље проф. Васил Николов. – Обично у свакој просторији је постојала пећ са куполастим поклопцима коју су људи користили за грејање и кување. Имали су оставе за чување жита које су узгајали, камене жрвњеве за млевење тог жита, разбоје за ткање, лежаљке и друге предмете. У већим кућама су грађена и огњишта.
Све што је поседовала породица налазило се у кући, изузев стоке која је збрињавана ван предела насеља. Куће су биле солидне – градили су их од храстових стубова између којих је било преплетено пруће, премазано глином, са отворима за прозоре, врата, и двоводним кровом.“
Људи који су живели у неолитском насељу „Слатина“ су имали богат митолошки систем. Њихова визија о свету на занимљив начин усклађује сакрално и световно, наводи проф. Николов:
„На пример, једно керамичко посуђе је у свести својих креатора, па и оних који су га користили, носило женску симболику. Ради се о предмету утилитарне функције, који је коришћен за спремање хране, али истовремено је био и својеврстан одраз размишљања древних људи у контексту њиховог религиозно-митолошког система: посуђе у којем се нешто ствара. Оно је попут утробе Богиње-Мајке – њиховог врховног божанства. У њему се од сирових производа спремала храна, нешто што припада цивилизацији. Оно је и одраз осмишљања преласка са дивљег на цивилизацијски елемент.“
Испод угла једне од кућа је пронађен други занимљив налаз – свастика од жада која је стављена тамо као „грађевинска жртва“.
Велико интересовање изазивају и пронађена последње две године три паралелна рова која су ограђивала читаво насеље.
„Три рова су различита. Број „три“ очигледно је био симболичан за древне људе. Спољашњи ров је коришћен за обреде. Он је испуњен сломљеним керамичким посуђем и остацима жртвене хране. Други ров је скоро без остатака предмета. У њему откривамо трагове дрвеног зида са спољашње стране, што сведочи да није био намењен одбрани, већ је имао обредне функције. Трећи, унутрашњи ров је најтешњи, а у његовим темељима смо пронашли рупе од дрвене конструкције чију намену још увек покушавано да објаснимо. Слични остаци су пронађени само у неколико насеља у Југоисточној Европи тако да је њихова интерпретација тренутно немогућа“, рекао је у закључку проф. Васил Николов.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БГНЕС и архива
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због..