Како је био организован живот људи у доба раног неолита? И како су они гледали на свет око себе? Одговоре на та питања радознали љубитељи историје ће пронаћи у посетилачком центру који ће идуће године отворити врата код неолитског насеља „Слатина“ у Софији. О постајању насеља постало је познато 1958. године, али је његово истраживање започело 27 година касније од екипе научника под руководством археолога Васила Николова. Нешто касније рад на објекту је био прекинут, али је 2013. године обновљен и наставља се и дан данас.
„Насеље „Слатина“ једно је од најранијих насеља земљорадника и сточара у Европи – прича археолог. – Они су се доселили на територију Југоисточне Европе (Источни Балкан, Тесалија и Централни део Предње Азије) крајем 7 – почетком 6 миленијума пре наше ере, а одатле су кренули ка Европи. То је утврђено помоћу усавршене последњих година радиокарбонске методе која одређује старост у границама тачности од ±5 година – наставља проф. Николов и прецизира: Површина насеља износила је око 3.000 ари. Живот тамо се наставио више од 500 година. У то доба људи су насељавали различите делове тог предела, јер су им куће од дрва и глине опстајале максимум 60-70 година. Оне су „умирале“ симболично – спаљиване и сахрањиване, али су се одмах у близини градиле нове. И тако је ишло из генерације на генерацију.“
1985. године је истражена једна од кућа импресивних димензија – на површини од 117 квадратних метара. Касније археолози су пронашли још већу кућу од 147 квадратних метара, а тренутно истражују стамбену грађевину за коју се претпоставља да има површину од око 300 квадратних метара.
„У тим кућама је било неколико просторија, – прича даље проф. Васил Николов. – Обично у свакој просторији је постојала пећ са куполастим поклопцима коју су људи користили за грејање и кување. Имали су оставе за чување жита које су узгајали, камене жрвњеве за млевење тог жита, разбоје за ткање, лежаљке и друге предмете. У већим кућама су грађена и огњишта.
Све што је поседовала породица налазило се у кући, изузев стоке која је збрињавана ван предела насеља. Куће су биле солидне – градили су их од храстових стубова између којих је било преплетено пруће, премазано глином, са отворима за прозоре, врата, и двоводним кровом.“
Људи који су живели у неолитском насељу „Слатина“ су имали богат митолошки систем. Њихова визија о свету на занимљив начин усклађује сакрално и световно, наводи проф. Николов:
„На пример, једно керамичко посуђе је у свести својих креатора, па и оних који су га користили, носило женску симболику. Ради се о предмету утилитарне функције, који је коришћен за спремање хране, али истовремено је био и својеврстан одраз размишљања древних људи у контексту њиховог религиозно-митолошког система: посуђе у којем се нешто ствара. Оно је попут утробе Богиње-Мајке – њиховог врховног божанства. У њему се од сирових производа спремала храна, нешто што припада цивилизацији. Оно је и одраз осмишљања преласка са дивљег на цивилизацијски елемент.“
Испод угла једне од кућа је пронађен други занимљив налаз – свастика од жада која је стављена тамо као „грађевинска жртва“.
Велико интересовање изазивају и пронађена последње две године три паралелна рова која су ограђивала читаво насеље.
„Три рова су различита. Број „три“ очигледно је био симболичан за древне људе. Спољашњи ров је коришћен за обреде. Он је испуњен сломљеним керамичким посуђем и остацима жртвене хране. Други ров је скоро без остатака предмета. У њему откривамо трагове дрвеног зида са спољашње стране, што сведочи да није био намењен одбрани, већ је имао обредне функције. Трећи, унутрашњи ров је најтешњи, а у његовим темељима смо пронашли рупе од дрвене конструкције чију намену још увек покушавано да објаснимо. Слични остаци су пронађени само у неколико насеља у Југоисточној Европи тако да је њихова интерпретација тренутно немогућа“, рекао је у закључку проф. Васил Николов.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БГНЕС и архива
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због..