Прво сеоско читалиште у Бугарској основано је пре 150 година у селу Свежен, смештеном у Срненој Средњој гори, 65 км од града Пловдива. Ово насељено место је настало још у 14. веку, а први становници су бољари који су одбегли из Трнова и потражили у овом живописном кутку спас од турске најезде. Већина становника учествовала је у Априлском устанку (1876), а 1877. године је, за време Руско-турског рата, војска Сулејман паше приликом свог повлачења спалила и уништила село. „Плава бољарска крв“ можда је у основи брзог опоравка, а касније и економског и културног процвата села Аџар, како се тада звао садашњи Свежен, и тако је оно постало водеће духовно средиште у том крају. Поред развијене производње ружа, сточарства, абаџилука, обућарства, кафтанџијства, људи су ревносно чували традиције и развијали просветну делатност.

Негде око 16. века је у месној цркви Светог Георгија отворена и књижевна школа која је наследник Трновске школе. 1835, после деценија наставе у црквеним школама, основана је прва секуларна школа, а 1868. године је своја врата отворило и читалиште. Више појединости о томе испричала нам је гђа Дорте Енков, Данкиња која последњих пар година ради као секретар читалишта у селу Свежен:

Више од 35 година сам у непосредном контакту с бугарском културом. Завршила сам Бугарску филологију у Копенхагену. Одувек сам одржавала професионалне везе с Бугарском. Била сам стручни редактор и консултант за Бугарску у Националној данској енциклопедији. Писала сам чланке посвећене животу и култури у Бугарској. Историја нашег села је веома богата. Оснивање читалишта документирано је у листу „Македонија“ бр. 43 из 1869. године: „Прошле године је захваљујући напорима двоје-троје младих људи овде основано читалиште. Његов циљ је да се отвори Девојачка школа у селу, а намера му је да покрива њене трошкове.“ Оснивачи читалишта су: Гено Серафимов, отац  ослободиоца Родопа пуковника Владимира Серафимова, и учитељи Руси Николов и Димитар Попов.

Као среско средиште село је било поприлично велико – са 5.000 становника, а читалиште је привлачило и окупљало интелигенцију. Некада су се овде писали Аџарски дамаскини (зборници) и друге средњовековне књиге. Имамо библиотеку чији основни фонд чине књиге добијене на поклон. Тако је, у ствари, настала библиотека, а та традиција се и данас наставља. Само последњих годину дана смо добили преко 1.000 књига. И зграда је изграђена захваљујући донацијама и напорима добровољаца. Данас читалиште има другачију улогу. У њему се одржавају курсеви компјутерског описмењивања, старије особе учимо како да користе Скајп и Фејсбук како би могли да одржавају контакт са децом и унуцима у иностранству.

Прошле године смо организовали сертификован курс за коришћење друштвених мрежа. Јубилеј читалишта прославили смо 27. јула фолклорним концертом на којем је учествовало 20 састава из 10 читалишта. Имали смо и госте из Белгије који су читаве недеље имали пробе у селу, изводили су бугарску традиционалну музику. Било је то велико народно весеље.

4. августа смо отворили изложбу посвећену последњим данима Хаџи Димитра у нашем крају (био је рањен у близини села и наши овчари су се бринули о њему на планини).

Дорте Енков нас је позвала и на традиционални празник села који се обележава 18. августа и који ће такође протећи у знаку годишњице читалишта. Дорте је рекла да је и празнични програм традиционалан и има за циљ да гости и мештани знају шта да очекују, те да се осећају као код своје куће. Празник традиционално почиње курбаном, следе игре и песме које изводе различите фолклорне групе. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архив