Прво сеоско читалиште у Бугарској основано је пре 150 година у селу Свежен, смештеном у Срненој Средњој гори, 65 км од града Пловдива. Ово насељено место је настало још у 14. веку, а први становници су бољари који су одбегли из Трнова и потражили у овом живописном кутку спас од турске најезде. Већина становника учествовала је у Априлском устанку (1876), а 1877. године је, за време Руско-турског рата, војска Сулејман паше приликом свог повлачења спалила и уништила село. „Плава бољарска крв“ можда је у основи брзог опоравка, а касније и економског и културног процвата села Аџар, како се тада звао садашњи Свежен, и тако је оно постало водеће духовно средиште у том крају. Поред развијене производње ружа, сточарства, абаџилука, обућарства, кафтанџијства, људи су ревносно чували традиције и развијали просветну делатност.
Негде око 16. века је у месној цркви Светог Георгија отворена и књижевна школа која је наследник Трновске школе. 1835, после деценија наставе у црквеним школама, основана је прва секуларна школа, а 1868. године је своја врата отворило и читалиште. Више појединости о томе испричала нам је гђа Дорте Енков, Данкиња која последњих пар година ради као секретар читалишта у селу Свежен:
Више од 35 година сам у непосредном контакту с бугарском културом. Завршила сам Бугарску филологију у Копенхагену. Одувек сам одржавала професионалне везе с Бугарском. Била сам стручни редактор и консултант за Бугарску у Националној данској енциклопедији. Писала сам чланке посвећене животу и култури у Бугарској. Историја нашег села је веома богата. Оснивање читалишта документирано је у листу „Македонија“ бр. 43 из 1869. године: „Прошле године је захваљујући напорима двоје-троје младих људи овде основано читалиште. Његов циљ је да се отвори Девојачка школа у селу, а намера му је да покрива њене трошкове.“ Оснивачи читалишта су: Гено Серафимов, отац ослободиоца Родопа пуковника Владимира Серафимова, и учитељи Руси Николов и Димитар Попов.
Као среско средиште село је било поприлично велико – са 5.000 становника, а читалиште је привлачило и окупљало интелигенцију. Некада су се овде писали Аџарски дамаскини (зборници) и друге средњовековне књиге. Имамо библиотеку чији основни фонд чине књиге добијене на поклон. Тако је, у ствари, настала библиотека, а та традиција се и данас наставља. Само последњих годину дана смо добили преко 1.000 књига. И зграда је изграђена захваљујући донацијама и напорима добровољаца. Данас читалиште има другачију улогу. У њему се одржавају курсеви компјутерског описмењивања, старије особе учимо како да користе Скајп и Фејсбук како би могли да одржавају контакт са децом и унуцима у иностранству.
Прошле године смо организовали сертификован курс за коришћење друштвених мрежа. Јубилеј читалишта прославили смо 27. јула фолклорним концертом на којем је учествовало 20 састава из 10 читалишта. Имали смо и госте из Белгије који су читаве недеље имали пробе у селу, изводили су бугарску традиционалну музику. Било је то велико народно весеље.
4. августа смо отворили изложбу посвећену последњим данима Хаџи Димитра у нашем крају (био је рањен у близини села и наши овчари су се бринули о њему на планини).
Дорте Енков нас је позвала и на традиционални празник села који се обележава 18. августа и који ће такође протећи у знаку годишњице читалишта. Дорте је рекла да је и празнични програм традиционалан и има за циљ да гости и мештани знају шта да очекују, те да се осећају као код своје куће. Празник традиционално почиње курбаном, следе игре и песме које изводе различите фолклорне групе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: архив
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..