Прво сеоско читалиште у Бугарској основано је пре 150 година у селу Свежен, смештеном у Срненој Средњој гори, 65 км од града Пловдива. Ово насељено место је настало још у 14. веку, а први становници су бољари који су одбегли из Трнова и потражили у овом живописном кутку спас од турске најезде. Већина становника учествовала је у Априлском устанку (1876), а 1877. године је, за време Руско-турског рата, војска Сулејман паше приликом свог повлачења спалила и уништила село. „Плава бољарска крв“ можда је у основи брзог опоравка, а касније и економског и културног процвата села Аџар, како се тада звао садашњи Свежен, и тако је оно постало водеће духовно средиште у том крају. Поред развијене производње ружа, сточарства, абаџилука, обућарства, кафтанџијства, људи су ревносно чували традиције и развијали просветну делатност.
Негде око 16. века је у месној цркви Светог Георгија отворена и књижевна школа која је наследник Трновске школе. 1835, после деценија наставе у црквеним школама, основана је прва секуларна школа, а 1868. године је своја врата отворило и читалиште. Више појединости о томе испричала нам је гђа Дорте Енков, Данкиња која последњих пар година ради као секретар читалишта у селу Свежен:
Више од 35 година сам у непосредном контакту с бугарском културом. Завршила сам Бугарску филологију у Копенхагену. Одувек сам одржавала професионалне везе с Бугарском. Била сам стручни редактор и консултант за Бугарску у Националној данској енциклопедији. Писала сам чланке посвећене животу и култури у Бугарској. Историја нашег села је веома богата. Оснивање читалишта документирано је у листу „Македонија“ бр. 43 из 1869. године: „Прошле године је захваљујући напорима двоје-троје младих људи овде основано читалиште. Његов циљ је да се отвори Девојачка школа у селу, а намера му је да покрива њене трошкове.“ Оснивачи читалишта су: Гено Серафимов, отац ослободиоца Родопа пуковника Владимира Серафимова, и учитељи Руси Николов и Димитар Попов.
Као среско средиште село је било поприлично велико – са 5.000 становника, а читалиште је привлачило и окупљало интелигенцију. Некада су се овде писали Аџарски дамаскини (зборници) и друге средњовековне књиге. Имамо библиотеку чији основни фонд чине књиге добијене на поклон. Тако је, у ствари, настала библиотека, а та традиција се и данас наставља. Само последњих годину дана смо добили преко 1.000 књига. И зграда је изграђена захваљујући донацијама и напорима добровољаца. Данас читалиште има другачију улогу. У њему се одржавају курсеви компјутерског описмењивања, старије особе учимо како да користе Скајп и Фејсбук како би могли да одржавају контакт са децом и унуцима у иностранству.
Прошле године смо организовали сертификован курс за коришћење друштвених мрежа. Јубилеј читалишта прославили смо 27. јула фолклорним концертом на којем је учествовало 20 састава из 10 читалишта. Имали смо и госте из Белгије који су читаве недеље имали пробе у селу, изводили су бугарску традиционалну музику. Било је то велико народно весеље.
4. августа смо отворили изложбу посвећену последњим данима Хаџи Димитра у нашем крају (био је рањен у близини села и наши овчари су се бринули о њему на планини).
Дорте Енков нас је позвала и на традиционални празник села који се обележава 18. августа и који ће такође протећи у знаку годишњице читалишта. Дорте је рекла да је и празнични програм традиционалан и има за циљ да гости и мештани знају шта да очекују, те да се осећају као код своје куће. Празник традиционално почиње курбаном, следе игре и песме које изводе различите фолклорне групе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: архив
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..