Живот пун изненађења и изазова. Овако се најкраће може описати пут нашег сународника Тодора Лазарова од једног сеоцета у околини Благоевграда до сета неких од најуноснијих холивудских филмова. Никада његов циљ није био да буде филмски каскадер или статиста иако су већ 20 година филмски сетови његов други дом. Сањао је да се посвети спорту а у томе су га у потпуности подржавали и његови родитељи. Имао је 19 година када је дошао у Софију с надом да ће обрадовати свог оца и постати фудбалер његовог омиљеног тима – ЦСКА. Али уместо тога његов друг, који је тренирао самбо, га одвео са собом на тренинг. Овај спорт је одмах освојио Тодора, а његова страст га чак одвела до самбо репрезентације Бугарске. После неког времена латио се тренерског рада. Увек када је код нас, нађе време да посети салу за тренинге и мало поприча с децом која сада тамо тренирају. Каже да му састанак с њим враћа оптимизам да ћемо, упркос свим недаћама и проблемима са којима се суочавамо, успети да станемо на ноге и наставимо напред... ако не ми, онда бар наша деца.

Пријатељска рука је први пут одвела Тодора и „на терен“ - ради првог учешћа у филму и мада је имао епизодну улогу, схватио је да ће од тог тренутка филм бити саставни део његовог живота. Иако је његов рад везан за велико физичко оптерећење он је категоричан да су каскаде ствар без које не може. Због адреналина стално тражи нове изазове иако понекад снимање кадрова у којима учествује траје по неколико дана. Због тога је радо прихватио позив директора бугарског филмског студија „Бојана“ Јарифа Лернера да се придружи школи за каскадере која је отворена при студију. Данас ту школу похађа 35 особа, али према Тодору Лазарову, каскадерски занат се не учи у затвореној сали већ, упркос свим ризицима, само у току снимања филма. И дође тренутак када човек може рећи да поседује вештину која му помаже да увек уради и оно што се сматра немогућим. Путовање постаје део његове свакодневице, јер често учествује у неколико филмова паралелно. Током 20 година Тодор је посетио више стотина држава на скоро свим континентима. Снимао је у Колумбији, Малезији, Индији, САД, на Новом Зеланду, као и у многим европским земљама. Играо је у преко 60 филмова међу којима су „Троја“, „Плаћеници“, „Летописи Нарније“ и др., а њихов број и даље расте.

Ретке тренутке када није на путу или на филмском сету Тодор искористи да се врати у Бугарску и преко своје фондације „Хвала ти“ помогне како деци која сада тренирају самбо у спортској сали у којој је он некада тренирао, тако и старијим и болесним људима“.

Како је фондација настала и који су њени циљеви?

Основао сам фондацију зато што наша држава није у стању да помогне многим болесним и старијим људима којима је помоћ и те како потребна, каже Тодор Лазаров. Више година се трудим да помажем како и колико могу али сам у једном тренутку већ знао да могу да урадим и нешто више од тога и основао сам фондацију вођен идејом да се састајем са људима у невољи и са онима који би хтели и могли да им помогну. Направио сам апликацију за телефон коју сам назвао „Хвала ти“. У Бугарској многи људи би хтели да пруже руку помоћи, али су више пута варани. Сви знамо да је пуно случајева када „људи у невољи“ једноставно искоришћавају доброту. Преко моје апликације желим избећи управо сваку могућност за превару и спекулације. Ако некога једном превариш неће ти лако поново поверовати. Циљ ми је да ако неко жели да помогне, да помогне лично човеку коме је помоћ потребна а не да га позивам на разноразне начине да донира новац.

Фотографије: лични архив