Ових дана су објављени конвергентни извештаји Европске комисије и Европске централне банке. Нове земље чланице ЕУ које желе да уђу у зону евра ове извештаје сматрају веома битним. У Бугарској, која је, према властима, одлучна у испуњену обавеза проистеклих из уговора о приступању ЕУ, међу којима је и прихватање евра, изгледа да су званичне институције спремне да учине све што је потребно како би се земља придружила еврозони.
Извештајима су посебну пажњу посветили не само власти, већ и различити експерти, посматрачи, аналитичари и медији. Анализе и оцене у извештајима о проблемима с којима се Бугарска суочава на том путу нису једнозначно протумачене, а оцене су варирале од „ништа посебно“ до „шамар амбицијама Бугарске.“ Истину, као и увек, треба тражити негде по средини, јер без обзира на закључак да Бугарска још није спремна за евро, у извештајима су наведени и веома охрабрујући и похвални резултати о којима друге земље кандидаткиње за улазак у зону евра могу само сањати.
Главни закључак извештаја да земља није спремна да пређе на евро је колико забрињавајући, толико и логичан, с обзиром на то да ово мишљење деле и бугарске власти. Јер оне врло добро знају да је један од основних услова за улазак у еврозону усклађивање одредби у тзв. „чекаоници“ за евро – ЕРМ 2. Без боравка, који обично траје неколико година, у својеврсном „чистилишту“ ЕУ, ниједна земља нема шансе за прелазак на евро и то је свима јасно – владајућој гарнитури, опозицији, експертима и банкарима у земљи. Није случајно што је Софија отворено изјавила да до краја бугарског председавања Саветом ЕУ (30. јуна) планира да предложи кандидатуру Бугарске за ЕРМ 2, а не директно за улазак у зону евра. Дакле, по том питању се сви ставови подударају и нема сензација, што се не може рећи о уласку у банкарску унију. Брисел и Франкфурт траже да наша земља прво постане чланица банкарске уније, али Софија инсистира на томе да прво приступи Механизму девизних курсева ЕРМ 2, а тек након тога да постане део уније, као што је и премијер Бојко Борисов објаснио. За сада се ставови по том питању разилазе што значи да постоји несагласност око једног од основних критеријума за приступање еврозони. А то ће свакако успорити приближавање наше земље зони евра.
Иначе, уколико погледамо цифре, Бугарска је одавно испунила све критеријуме за приступање механизму ЕРМ 2, а и евро зони – испуњени су услови везани за јавни дуг земље, буџетски дефицит, стабилност девизног курса, стабилност цена, дугорочне каматне стопе итд. Једини изузетак чине неписани, али зато изузетно важни из политичке тачке гледишта захтеви за подизање квалитета живота и сузбијање корупције. С обзиром на то да је приступање Бугарске зони евра пре свега политичка одлука, све више постаје јасно колико су битни сви ти критеријуми и колико је нејасна судбина наше земље на путу ка зони евра са критеријумима који се не изражавају само цифрама и које свако може тумачити како хоће. Власти у Софији већ имају горко искуство с шенгенским простором чији члан Бугарска не може да постане, из политичких разлога, већ пет година, упркос томе што је испунила све критеријуме. Нешто слично се дешава сад и са евром.
Морамо признати да Европа има све разлоге да од Бугарске очекује да преузме веће кораке у правцу материјалног благостања становништва и функционисања органа за спровођење закона и правосуђа. Али то нису ствари које се могу десити или променити преко ноћи.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..