Ових дана су објављени конвергентни извештаји Европске комисије и Европске централне банке. Нове земље чланице ЕУ које желе да уђу у зону евра ове извештаје сматрају веома битним. У Бугарској, која је, према властима, одлучна у испуњену обавеза проистеклих из уговора о приступању ЕУ, међу којима је и прихватање евра, изгледа да су званичне институције спремне да учине све што је потребно како би се земља придружила еврозони.
Извештајима су посебну пажњу посветили не само власти, већ и различити експерти, посматрачи, аналитичари и медији. Анализе и оцене у извештајима о проблемима с којима се Бугарска суочава на том путу нису једнозначно протумачене, а оцене су варирале од „ништа посебно“ до „шамар амбицијама Бугарске.“ Истину, као и увек, треба тражити негде по средини, јер без обзира на закључак да Бугарска још није спремна за евро, у извештајима су наведени и веома охрабрујући и похвални резултати о којима друге земље кандидаткиње за улазак у зону евра могу само сањати.
Главни закључак извештаја да земља није спремна да пређе на евро је колико забрињавајући, толико и логичан, с обзиром на то да ово мишљење деле и бугарске власти. Јер оне врло добро знају да је један од основних услова за улазак у еврозону усклађивање одредби у тзв. „чекаоници“ за евро – ЕРМ 2. Без боравка, који обично траје неколико година, у својеврсном „чистилишту“ ЕУ, ниједна земља нема шансе за прелазак на евро и то је свима јасно – владајућој гарнитури, опозицији, експертима и банкарима у земљи. Није случајно што је Софија отворено изјавила да до краја бугарског председавања Саветом ЕУ (30. јуна) планира да предложи кандидатуру Бугарске за ЕРМ 2, а не директно за улазак у зону евра. Дакле, по том питању се сви ставови подударају и нема сензација, што се не може рећи о уласку у банкарску унију. Брисел и Франкфурт траже да наша земља прво постане чланица банкарске уније, али Софија инсистира на томе да прво приступи Механизму девизних курсева ЕРМ 2, а тек након тога да постане део уније, као што је и премијер Бојко Борисов објаснио. За сада се ставови по том питању разилазе што значи да постоји несагласност око једног од основних критеријума за приступање еврозони. А то ће свакако успорити приближавање наше земље зони евра.
Иначе, уколико погледамо цифре, Бугарска је одавно испунила све критеријуме за приступање механизму ЕРМ 2, а и евро зони – испуњени су услови везани за јавни дуг земље, буџетски дефицит, стабилност девизног курса, стабилност цена, дугорочне каматне стопе итд. Једини изузетак чине неписани, али зато изузетно важни из политичке тачке гледишта захтеви за подизање квалитета живота и сузбијање корупције. С обзиром на то да је приступање Бугарске зони евра пре свега политичка одлука, све више постаје јасно колико су битни сви ти критеријуми и колико је нејасна судбина наше земље на путу ка зони евра са критеријумима који се не изражавају само цифрама и које свако може тумачити како хоће. Власти у Софији већ имају горко искуство с шенгенским простором чији члан Бугарска не може да постане, из политичких разлога, већ пет година, упркос томе што је испунила све критеријуме. Нешто слично се дешава сад и са евром.
Морамо признати да Европа има све разлоге да од Бугарске очекује да преузме веће кораке у правцу материјалног благостања становништва и функционисања органа за спровођење закона и правосуђа. Али то нису ствари које се могу десити или променити преко ноћи.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..