Село Врбица се налази у северној Бугарској. Мештани су бугарског и ромског порекла. Већину становника, а има их укупно 500, чине старачка домаћинства. Њихова деца већ годинама живе и раде у иностранству, а у родно село се ретко враћају. Иначе је Врбица удаљена само 25 км од Горне Орјаховице и Великог Трнова.

Жељу и амбицију да се село оживи препознали смо у идеји о новом фестивалу коју је дала Анелија Димитрова, председник сеоског читалишта.

Атар села Врбица је један од највећих у Општини Горна Орјаховица, а земља је веома плодна. У овом крају се углавном гаје кукуруз, пшеница, соја, грашак и друге културе. Готово да немамо слабу пољопривредну годину, каже Анелија Димитрова која већ две године руководи читалиштем „Градина-Врбица 1894.“ И пошто је Анелија желела да својим сусељанима разведри живот одлучила је да организује фестивал, али не било какав, већ фестивал гибанице. Као што је и сама рекла, гибаница је неизоставан део  празничне трпезе, али и свакодневног живота. И пошто је најукуснија гибаница домаћа гибаница, хрскава и мекана, у шали су овај догађај назвали Фестивалом „чупаве“ гибанице. У нашем селу се гибаница припрема за сваку прилику – почев од Божића, па све до Петровдана кад већ имамо свежи сир, каже Анелија Димитрова и додаје:

Већина жена сама развлачи коре за гибаницу, а раде то на различите начине и праве развучене, сукане, мешане и друге врсте гибаница. Гибанице су им невероватно укусне. У Врбици типичног рецепта за припрему гибанице нема, али се свака домаћица труди да направи најбољу гибаницу, експериментише и као крајњи резултат добијамо различите гибанице.

Идеја је настала док смо једном размишљали о томе какав се фестивал може организовати у нашем крају. Хтели смо да унесемо мало свежине и разноликости како не бисмо били као сви остали. Сви смо се сложили да је ова идеја добра и укључили смо кулинарски елемент. Након дугих размишљања, одлучили смо да нема лепшег, приступачнијег и омиљенијег јела од гибанице која царује на нашој трпези током свих годишњих доба.

Ове године је одржано пето издање Фестивала „чупаве“ гибанице, а број учесника расте из године у годину. Учесници првих издања биле су превасходно локалне домаћице, али је Анелија Димитрова учинили све што је могуће како би овај шарени и несвакидашњи фестивал посетило више људи. Прошле године се на њен позив одазвало 14 формација из 8 општина из 4 области Бугарске. Све је ишло у прилог томе да смо кренули добрим путем и ово је био први корак за оживљавање овог малог сеоцета. Уочи празника се увек молимо да нам време буде лепо јер су таква окупљања најслађа на отвореном, каже Анелија Димитрова и додаје:

Кад се поставе празничне трпезе под ведрим небом, кад се око нас шири и разлива традиционална бугарска музика и кад се људи ухвате у коло, тада можемо осетити праву празничну атмосферу. Можда ће вам звучати чудно, али ми на селу живимо боље него људи у већим градовима. Људи се овде друже, окупљају се, помажу једни другима, али нам, нажалост, прети нестанак.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива