Социјално-економска неједнакост у земљама Западног Балкана је проблем који треба да буде решен не само због њихове жеље да се придруже ЕУ, него и у име њихових грађана. Око тог става су се ујединили учесници конференције „Неједнакост на Западном Балкану – препрека за придруживање ЕУ?“, одржаној уочи самита ЕУ-Западни Балкан. У свом говору пред учесницима форума председник Партије европског социјализма Сергеј Станишев је окарактерисао датум 17. мај као историјски за Бугарску, која је у улози председавајућег Саветом ЕУ одбранила и даље континуирано ради на свом основном приоритету, а то су интеграције Западног Балкана. Станишев је ставио акценат и на велике промене до којих је дошло у региону, откако се он поново нашао на дневном реду Европе. Промене на спољнополитичком плану су најочигледнији у Македонији која је решила један од својих стародавних проблема. Захваљујући снажној вољи и жељи влада Бојка Борисова и Зорана Заева је потписан већ деценијама одлагани уговор о добросуседству између Бугарске и Македоније. Амбиције Заева, међутим, не престају овде. Он је решен да се снађе са још једним тињајућим међудржавним конфликтом – реч је о спору са Грчком о имену бивше југословенске републике. Лидер европских социјалиста је био категоричан да је решавање унутрашњих и спољнополитичких конфликата између балканских држава само део пута који оне треба да прођу како би постале нове пуноправне чланице Заједнице:
„Треба да будемо свесни да, без реалног економског и социјалног развоја и превазилажења унутрашњих противречности у стандарду живота, чланство у ЕУ само по себи неће решити постојеће проблеме. Оно није панацеја о чему сведочи искуство Бугарске и Румуније. У бугарској јавности је било створено очекивање да ће сви наши проблеми бити решени већ 1. јануара 2007. године, када се учланимо у ЕУ. До тога није дошло, али су створене нове могућности које треба искористити спровођењем сврсисходних политика у циљу повећања стандарда живота и конкурентности, јер ћемо у противном обавезно остати разочарани и доћи ће до ширења евроскепсе, која је у Бугарској, у поређењу са осталим европским државама, незнатна. Али проблем није само економски и социјалан, већ и политички. Истина је да ми живимо у периоду транзиције, када једна идеологија и један модел – неолиберализам у свему – одлази. Он је изазвао огромну кризу из 2008. године која је започела као финансијска и претворила се у економску. Због погрешних политика је дошло до огромне социјалне кризе са тешким последицама по све државе чланице ЕУ, исто као и за Западни Балкан. Због тога тај модел је исцрпљен и треба да буде фундаментално промењен.“
Испитивање Истраживачког центра „Тренд“ сведочи да знатан део бугарских грађана подржава перспективе шест земаља региона. 61% испитаника сматра да је Бугарска заинтересована да оне постану део европске породице,16% је „против“, а ¼ не може да се определи за позитивни или негативни одговор.
Истраживање „Галупа“ које је спроведено међу грађанима држава Западног Балкана показује да највећа очекивања за приступање ЕУ гаје на Косову. 91% од испитаника тамо одговара да је за њих боље да се земља учлани у ЕУ. У Албанији и Босни и Херцеговини резултати сведоче о подршци од 88%, односно 78%. У Србији слика је нешто различитија – тамо се „за“ приступање заједници изјашњава 57% грађана, а 43% је „против“, а то је и највећи постотак негације у пет држава у којима је спроведено истраживање.
Превод: Александра Ливен
Лидер коалиције ГЕРБ-СДС, која је однела победу на парламентарним изборима у Бугарској 27. октобра, Бојко Борисов, најавио је да се повлачи из трке за место премијера. На конференцији за медије у седишту странке, Борисов је позвао коалицију..
На отварању данашњег заседања европских посланика у Стразбуру, Европски парламент ће поново позвати на пријем Бугарске и Румуније и пуноправно чланство у Шенгену. Из саопштења о дневном реду постаје јасно да ће ЕП размотрити ово питање заједно с ЕК...
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Током данашњих консултација код председника Румена Радева о формирању владе у оквиру 51. сазива Парламента, лидер националистичке партије „Препород“,..
Копредседник странке „Настављамо промену“ (НП), Кирил Петков, поднео је на писарницу 51. сазива Народног собрања Републике Бугарске писану изјаву о..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне..