Постоји у Бугарској фондација која се латила мисије да припаднике најрањивије групе код нас упозна са њиховим правима. Да не би деца била тихе жртве неправде и злоупотребе, као и да би се, када затреба, могла заштитити.

Дете мора да буде слободно и да има свој став. Његова обавеза је да чува своје ствари, да поштује себе и друге. Не требају ми друга права – добро ми је тако, каже 9-годишњи Трифон који учествује у атељеу Фондације “Уметност и дете“ /“Изкуството и детето”/, посвећеном правима детета. У оквиру пројекта „Европа у Софији са младим Бугарима – нацртај ми права” ова невладина организација себи поставља циљ да помоћу језика уметности преведе Конвенцију о правима детета. И док малишани цртају праведнији и равноправнији свет, онако како га они замишљају, науче да таквом свету доприносе и преко обавеза, као што су:

Прво – одржавати чистоћу око себе, друго – поштовати права друге деце, треће – познавати своја права и поштовати их – набраја 9-годишња Марија.

Бугарска је Конвенцију о правима детета ратификовала 1991. године, али упркос томе она остаје међу регулативама које се код нас најмање разјашњавају, сматра Борјана Занова, председник Фондације “Уметност и дете”. Битно је да дете познаје своја права и управо је то циљ атељеа – да помоћу бајки и учешћа у различитим ситуацијама деци разјасни која су њихова права.

Када дете схвати која су његова права оно постаје толерантно према правима других и учи своје обавезе – наставља Борјана Занова. – Конвенција о правима детета садржи 40 основних права. На првом месту – сва су деца једнака без икакве дискриминације и без обзира на пол, старост, боју коже, религију.

Осим тога, дете треба да расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања, као и у чистој еколошкој држави. Такође, сва деца имају право на заштиту од свих облика напада и злостављања. Све су то основна права са којима децу упознајемо преко прича о конкретним ситуацијама.

Једна од најбитнијих ствари које деца науче јесте коме да се обрате за помоћ у случају повреде њихових права, да не би у души носила бол и страх.

На првом месту је породица, јер деца, а посебно најмлађа, тешко могу да се сама обрате некој институцији – каже Борјана Занова. – Зато она не треба да се плаше и стиде да све испричају својим родитељима. Међутим, ако је у питању повреда њихових права у породици, она најпре треба да помоћ затраже од неке одрасле особе - од пријатеља или учитеља. Тим пре што је детету тешко да само позове број 112 и да исприча своју бол или да се пожали. Нажалост, има породица које не брину о својој деци, а често пута и средина у којој деца живе или се школују није најбоља. Тако на пример сведоци смо ситуација у којима се повређује њихово право на безбедан боравак у школи. Наш пројекат ставља почетак причања уопште о дечијим правима, а о томе треба пуно причати, јер имамо и пуно проблема.

Док цртају своја права малишани приказују проблем, а не решење. На пример, уместо пријатне породичне атмосфере, дете је нацртало  своје родитеље како буље у телефон… Сви дечији цртежи ће поводом 1. јуна – Дана детета, бити укључени у књижицу која ће садржати и неке текстове Конвенције о правима детета. А најбоље нацртани јунак ће постати препознатљив симбол познавања права детета.

Превод: Албена Џерманова