Преко 200.000 бугарских држављана отишло је на рад у Немачку. Међутим, они се као странци суочавају са неким тешкоћама приликом прилагођавања локалним условима и имају доста проблема. На конференцији за новинаре на тему „Прекогранична сарадња синдикалних организација у Бугарској и Немачкој у циљу спречавања радне експлоатације бугарских грађана који раде у земљама ЕУ“ у организацији Конфедерације независних синдиката Бугарске /КНСБ/ и Савеза синдиката Немачке објављени су конкретни подаци о томе. Према стручњацима две организације, око 2.000 људи постало је жртва радне експлоатације у Немачкој. Основни проблеми са којима се наши сународници суочавају тамо везани су за непоштовање радног законодавства, кашњење са исплатом или неисплаћивање накнада за прековремени рад, као и неуплаћивање доприноса за здравствено осигурање од стране послодавца. Многи Бугари који су се лечили у тамошњим клиникама, нису платили трошкове лечења, јер нису здравствено осигурани. Из тог разлога клинике са своје стране су приморане да захтев за исплату тог новца подносе бугарској амбасади у Немачкој која, међутим, није странка у односима између лекара, пацијента и Фонда за здравствено осигурање. Посебно тешко је и пружање хуманитарне помоћи бугарским држављанима у тешком социјалном стању.

Чести случај је превара да ће путем посредника људи наћи сигуран и добро плаћени посао у иностранству. То их доводи у заблуду и многи искрено поверују у такво дато обећање, међутим када стигну на лице места схвате да су преварени. Нису ретки случајеви када они чак остају без личних исправа, јер их је послодавац задржао као залогу. Иако имају потписани уговор о раду у коме су јасно назначени износ зараде и износ накнаде за прековремени рад, рокови исплате, стварност је посве другачија. Услови у којима су приморани да живе и раде су такође много другачији од уговорених. Потпредседник Федерације синдиката из области пољопривреде при КНСБ Валентина Васиљонова је као пример навела низ таквих случајева и у Италији који су обична пракса за послодавце који траже јефтину радну снагу:

Италија је добро позната по својим посредницима за регрутовање радника за пољопривредни сектор. Ти тзв. „капорали“/посредници/ најчешће долазе до људи из велике етничке групе која је мигрирала из Бугарске, Румуније или Северне Африке. Због тога живе изоловано и не разумеју језик. Људи из тих група не могу да се лако запосле, осим преко некога ко има везе са послодавцем. Да би им обезбедио посао послодавац им од наднице одбија транспортне трошкове за превоз, рецимо, до поља где ће они сваког дана радити по 15 сати, без икаквог поштовања прописа о безбедности и здрављу на раду. Велики део тих људи живи у условима блиским онима у штали. Зграде у којима бивају смештени су често пута напуштене, без воде, без струје, удаљене од насеља.

Превод: Албена Џерманова