Бугарска, Грчка и Италија су европске земље са хиљадугодишњом историјом у којима је пописано највише археолошких споменика. Али за разлику од ове две јужне земље Бугарска и даље није довољно препознатљива као културно-историјска дестинација. Има различитих метода помоћу којих једна земља може да постане пожељно за туристе из целог света место. У даљем тексту ћемо вас упознати са иницијативом „Мисија Бугарска“ коју је покренуо археолог проф. Николај Овчаров. Идеја о серији путујућих предавања родила се у октобру прошле године током разговора са министром спољних послова Екатерином Захаријевом.
Циљ нам је да док траје председавање Бугарске Саветом ЕУ представимо нашу земљу и ван њених граница, да промовишемо њену богату културну баштину и историју. Одлучили смо да више пажње посветимо ранијим периодима пошто се новија историја сувише политизује. „Последња станица“ нам је 14. век кад балканским народима није пошло за руком да се уједине и одгурну Османлије.
У иницијативи учествује и историчар проф. Пламен Павлов, професор Великотрновског универзитета. По речима Овчарова, званични почетак пројекта је требало да буде промовисан испред споменика ћирилици на Антарктику, али су га лоше метеоролошке прилике на леденом континенту одложиле. Проф. Овчаров је додао да није искључено да поводом 24. маја буде отворен још један сличан споменик у руском граду Новосибирску. Ово ће бити трећи споменик након што је 2015. године у монголској престоници Улан Батору отворен други такав споменик.
Теме појединих предавања која ће двојица професора држати биће прилагођене аудиторијуму. Прво предавање ће бити одржано у петак, 16. марта, на Државном универзитету у Тараклији, Молдавија. До краја месеца јуна ће научници посетити укупно 10 земаља међу којима су Русија, Јерменија, Белгија, Грчка, Кипар, Словенија, Словачка, Мађарска, Кина и Молдавија. Приликом гостовања у Русији двојица професора ће покушати да ставе тачку на спекулације везане за ћирилицу и за то ко је њен аутор. Професора Овчарова и проф. Павлова позвали су и с Универзитета у Пекингу где ће отпутовати крајем априла. Посета бугарских професора ће са сигурношћу бити оцењена као посебно вредан гест који ће допринети повећању броја туриста из Поднебеске царевине у Бугарској. Сви ти сусрети били би незамисливи без подршке бугарских дипломата у овим земљама. Презентације које ће током предавања приказати проф. Овчаров и проф. Павлов откриће више детаља о сачуваним споменицима из доба првобитних људских заједница све до краја Другог бугарског царства. Међу њима су праисторијске солане недалеко од Провадије, трачко светилиште Перперикон и храм Орфеја код села Татул, артефакти из римског доба који су пронађени у делу данашњег Трга независности у Софији, базилика Свете Софије и ротонда Светог Георгија, као и чињенице везане за стварање бугарске државе, некадашње престонице Плиска и Преслав и сл.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваБугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..