Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пројекат „Мисија Бугарска“ открива тајне културно-историјског наслеђа наше земље

БНР Новини
Перперикон
Фотографија: БГНЕС

Бугарска, Грчка и Италија су европске земље са хиљадугодишњом историјом у којима је пописано највише археолошких споменика. Али за разлику од ове две јужне земље Бугарска и даље није довољно препознатљива као културно-историјска дестинација. Има различитих метода помоћу којих једна земља може да постане пожељно за туристе из целог света место. У даљем тексту ћемо вас упознати са иницијативом „Мисија Бугарска“ коју је покренуо археолог проф. Николај Овчаров. Идеја о серији путујућих предавања родила се у октобру прошле године током разговора са министром спољних послова Екатерином Захаријевом.

Николай ОвчаровЦиљ нам је да док траје председавање Бугарске Саветом ЕУ представимо нашу земљу и ван њених граница, да промовишемо њену богату културну баштину и историју. Одлучили смо да више пажње посветимо ранијим периодима пошто се новија историја сувише политизује. „Последња станица“ нам је 14. век кад балканским народима није пошло за руком да се уједине и одгурну Османлије.

Споменик ћирилици на АнтарктикуУ иницијативи учествује и историчар проф. Пламен Павлов, професор Великотрновског универзитета. По речима Овчарова, званични почетак пројекта је требало да буде промовисан испред споменика ћирилици на Антарктику, али су га лоше  метеоролошке прилике на леденом континенту одложиле. Проф. Овчаров је додао да није искључено да поводом 24. маја буде отворен још један сличан споменик у руском граду Новосибирску. Ово ће бити трећи споменик након што је 2015. године у монголској престоници Улан Батору отворен други такав споменик.

Теме појединих предавања која ће двојица професора држати биће прилагођене аудиторијуму. Прво предавање ће бити одржано у петак, 16. марта, на Државном универзитету у Тараклији, Молдавија. До краја месеца јуна ће научници посетити укупно 10 земаља међу којима су Русија, Јерменија, Белгија, Грчка, Кипар, Словенија, Словачка, Мађарска, Кина и Молдавија. Приликом гостовања у Русији двојица професора ће покушати да ставе тачку на спекулације везане за ћирилицу и за то ко је њен аутор. Професора Овчарова и проф. Павлова позвали су и с Универзитета у Пекингу где ће отпутовати крајем априла. Посета бугарских професора ће са сигурношћу бити оцењена као посебно вредан гест који ће допринети повећању броја туриста из Поднебеске царевине у Бугарској. Сви ти сусрети били би незамисливи без подршке бугарских дипломата у овим земљама. Презентације које ће током предавања приказати проф. Овчаров и проф. Павлов откриће више детаља о сачуваним споменицима из доба првобитних људских заједница све до краја Другог бугарског царства. Међу њима су праисторијске солане недалеко од Провадије, трачко светилиште Перперикон и храм Орфеја код села Татул, артефакти из римског доба који су пронађени у делу данашњег Трга независности у Софији, базилика Свете Софије и ротонда Светог Георгија, као и чињенице везане за стварање бугарске државе, некадашње престонице Плиска и Преслав и сл.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05